Vučić: Ne tražim podršku za Srbiju, već za obične ljude na KiM

Predsednik Vučić, koji učestvuje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, sastao se danas sa posrednikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.

Novinarima je nakon sastanka rekao da je zatražio pomoć kako bi se zaustavio pokušaj Aljbina Kurtija da uništi dijalog.

“Razgovarao sam sa šefovima nekih obaveštajnih službi kao i sa Miroslavom Lajčakom i zamolio ih da pomognu u tome da se zaustavi Kurtijev pokušaj da uništi dijalog, jer Kurti želi da onemogući isplatu plata i penzija za naše ljude u zdravstvu, prosveti, institucijama Srbije, što bi značilo ne tihi, već glasni odlazak Srba sa KiM", rekao je Vučić.

Naveo je da traži podršku ne za Srbiju, već za obične ljude na KiM, da im se omogući da ostanu da žive u svojim kućama i na teritoriji, u skladu sa principima iz 2015. godine, ali i u skladu sa novim planom za ZSO koji je donela EU.

"Ako neko i to želi da sruši, šta nam ostaje, najteže i najveće ugrožavanje dijaloga do sada", rekao je Vučić.

Na pitanje novinara da li je u razgovoru sa pomoćnikom državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska Džejmsom O'Brajanom i Miroslavom Lajčakom stekao utisak da su svesni opasnosti ako Priština ostvari svoje pretnje o ukidanju platnog prometa sa Srbijom, rekao je da nije njegovo da priča u ime evropskih i američkih predstavnika.

"Ali razgovaraću sa Nemcima, Francuzima i svima drugima o tom pitanju, jer verujem da svi moraju da razumeju o čemu je reč. A reč je o pokušaju ukidanja dijaloga i pokušaju progona srpskog naroda sa KiM i to je suština stvari. Mislim da su svesni posledica i da će pomoći da do takvih stvari ne dođe, nadam se", rekao je Vučić.

Dug razgovor sa ukrajinskim ministrom Kulebom

Prema njegovim rečima, od jutros je imao i sastanke sa šefovima obaveštajnih službi najvažnijih zemalja Evrope, kao i sa predstavnicima kancelarije nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Istakao je da je imao i važan i dug razgovor sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom. Razgovarali su, kako je rekao, o evropskom putu Ukrajine, Srbije i bilateralnoj saradnji.

Imali smo pristojni nivo razumevanja, uključujući stvari s kojima nismo sasvim saglasni, rekao je Vučić.

Uspostavljanje avio-linije Beograd–Mostar

Predsednik Vučić je rekao i da je razgovarao sa predsedavajućom Saveta ministara Bosne i Hercegovine Borjanom Krišto o jačanju saradnje dve zemlje, kao i da je potvrdio da će Srbija učestvovati na sajmu u Mostaru.

"Biće uspostavljena linija Er Srbije između Mostara i Beograda i ja ću ići zajedno sa našim novinarima tamo", rekao je on.

"U Davosu predstavljam projekte koje ćemo raditi do 2027"

Vučić je izjavio i da je na Svetskom ekonomskom forumu razgovarao sa predstavnicima stranih kompanija i pozvao ih da učestvuju u projektima koje ćemo realizovati do 2027. godine i najavio da će uskoro biti napravljena i velika prezentacija na svim stranim jezicima.

"Razgovarao sam sa još biznismena iz arapskih zemalja i pozvao ih da budu naši gosti 2027, kao i da pre toga dođu i investiraju u našu zemlju u obnovljivu energiju i sve druge oblasti", rekao je Vučić.

Istakao je da je razgovarao i sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom i da očekuje da sredinom februara dođe u posetu Srbiji.

“Takođe će doći grčke kompanije, koje su zainteresovane da učestvuju u svemu tome. Razgovarao sam i sa predstavnicima japanskih kompanija. U Srbiju stiže sve više investicija iz Azije – iz Kine, Japana i Južne Koreje", rekao je Vučić.

"Projektovani privredni rast od tri i po odsto diže nam plate i penzije"

Vučić je izjavio da veruje da, uz pomoć privrednog rasta i ekonomskog oporavka SAD, EU i Kine, i naša zemlja može da ima stopu privrednog rasta veću od tri i po odsto.

Kako je rekao, to bi značilo da plate i penzije "idu gore na ozbiljan način".

"Ako ostvarimo privredni rast veći od tri i po odsto, mi strahovito dižemo plate i penzije i životni standard, jer inflacija ide ispod tri odsto. Sve manje će biti problema, što znači da očekujem i smanjenje nivoa kamatnih stopa na stambene kredite i porast potrošnje", istakao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ukoliko privredni rast bude ispod dva odsto, imaćemo problem, jer nećemo moći da "izguramo" planirane projekte.

"Ako budemo na projektovanih tri i po posto ili čak četiri odsto privrednog rasta, izguraćemo sve te projekte i imati drastično povećanje plata i penzija u budućnosti. Ovu godinu smo završili na 2,6 odsto rasta, a EU je završila na 0,6 odsto", rekao je Vučić novinarima.

Predsednik je naveo da se konačna procena očekuje za mesec do mesec i po dana.

"Nama Međunarodni monetarni fond i Svetska banka predviđaju da sledeće godine budemo najbolji u regionu po stopi rasta. To možemo da uspemo samo ako mnogo ulažemo u investicione projekte", istakao je Vučić.

"Težak razgovor sa Rio Tintom, pitanje da li će podneti tužbu ili ne"

Predsednik Vučić je izjavio i da je imao težak razgovor sa predstavnicima Rio Tinta i da se naša zemlja suočava sa pitanjem da li će ta kompanija podneti tužbu ili ne, ali i sa pitanjem da li ćemo prihvatiti celokupnu agendu rasta.

"Želim da razgovaram i sa Anom Brnabić i drugima, imali smo težak razgovor i rekao sam da moraju da ponude najčistije rešenje kojim naš narod mora da bude zadovoljan – najviše standarde u svetu za prirodu i ljude koji će da rade. I pitao sam prvi put kolika će biti plata zaposlenih. Najniža neto plata bi bila 1.000 evra na zapadu Srbije, a tek ostali uticaji... Nivo investicija u pet godina bio bi svake godine na 20 odsto ukupnog nivoa stranih direktnih investicija. Zamislite samo kako bi to ojačalo Srbiju", naglasio je Vučić.

Rekao je da je pitanje za budućnost da li ćemo moći da se dogovorimo, ali da je važno da ih saslušamo.

"I idemo pred narod i otvoreno razgovaramo o svemu, ne apriori. Da pitamo mogu li naši ljudi da budu sigurni, da li mogu da budu čiste naše planine i reke, ali to nije posao za danas ili sutra ili prekosutra, već za sledeću vladu. O tome sam morao da razgovaram i molio sam ih da ne preduzimaju mere zaštite svojih interesa", rekao je Vučić.

Vučić je dodao da je Rio Tinto bio prisutan u Srbiji odlukom nekih drugih vlada od 2004. godine.