Velika Albanija, nove tenzije i stare ideje

Da se sa ideje o velikoj Albaniji, staroj više od veka, prešlo sa reči na dela, posle posete Kurtija Tetovu i Skoplju, ocenjuju i analitičari i zvaničnici u Beogradu. Iz Skoplja stiže poruka da je poseta pogoršala odnose Makedonaca i Albanaca u toj državi.

Svi Albanci u jednoj državi i pod jednom zastavom – cilj koji je zacrtala Prizrenska liga krajem 19. veka, opstaje i danas.

Delimično je ostvaren tokom Drugog svetskog rata, kada je za vreme fašističke okupacije Italija stavila najveći deo Kosova i Metohije, zapadne delove Makedonije i istočne delove Crne Gore pod upravu kvislinške vlade Kraljevine Albanije.

Drugačije granice, koje je doneo kraj sukoba, nisu značile i kraj projekta koji je tokom nedavne posete Severnoj Makedoniji promovisao premijer privremenih prištinskih institucija.

"Kako se oduzima mogućnost brzog napretka ka EU, tako nacionalizmi na Balkanu dobijaju na značaju. Uvek kada nemate alternativnu opciju, rađa se, kao 'zombi', ideja velike Albanije", ukazuje Petar Arsovski, politički analitičar iz Skoplja.

Kurtijeve greške

Reakcije zvaničnog Skoplja na Kurtijevu posetu toj državi bile su opravdane, a one iz Beograda nisu, ocenjuje prištinski analitičar Nedžmedin Spahiju.

Ipak, veruje da je Kurti izostavljanjem simbola države čiji je bio gost, napravio grešku koja ne sme da se ponovi.

"To je isto kao kada bi Đukanović bio predsednik Crne Gore otišao u Hrvatsku, da ga dočekuju sa srpskim zastavama. Mislim da to neće uticati na odnose između Makedonije i Kosova, ali ne zahvaljujući njegovom ponašanju, nego zahvaljujući zrelosti i mudrosti makedonoskog političkog vođstva koje će preći preko toga, uz uslov da se to više ne ponavlja", navodi Nedžmedin Spahiju, politički analitičar iz Prištine.

Tenzije porasle

I bez Kurtijeve reprize, građanima Severne Makedonije nisu strane albanske zastave, podseća politički analitičar iz Skoplja.

"S jedne strane, građani u zapadnom delu Makedonije su navikli na ta znamenja velikih država. I mi smo nekada isticali znamenja velike Makedonije. S druge strane, tačno je da je tenzija između etničkim Makedonaca i etničkih Albanaca porasla, jer su Albanci pristisli Makedonce da reše Prespu, bugarsko pitanje", kaže Arsovski.

Šta pokazuju istraživanja javnosti

Velika Albanija najveća je pretnja državama u koje zadiru njene zamišljene granice – Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Grčkoj.

Njeno ime, ipak, nije podudarno sa najvećim uporištem ideje, ocenjuje urednik na Internet portalu RTS-a Rade Maroević.

"Prema istraživanjima javnog mnjenja, koja su obavljana prethodnih petnaestak godina, najveću popularnost ta ideja ima na KiM, recimo 80 odsto Albanaca na Kosovu bi prihvatilo takvu hipotetičku državu. U Albaniji popularnost te ideje je 60 odsto, dok su Albanci u Makedoniji oko te ideje duboko podeljeni. Može se zaključiti da bi se ta hipotetička država pre mogla nazvati veliko Kosovo, nego velika Albanija", objašnjava Maroević.

Kako god bilo ime države koja okuplja sve Albance, kao premijer takve države najavljen je Aljbin Kurti na nedavnom skupu u Tetovu.