Kurti pod pritiskom – pozivi iz Vašingtona i tri zahteva Brisela

Pritisak najviših predstavnika međunarodne zajednice da se smire strasti na severu KiM dodatno je, u četvrtak uveče, pojačao visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žosep Borelj, koji je kao ključne elemente deeskalacije naveo održavanje novih izbora, učešće Srba i početak uspostavljanja Zajednice srpskih opština.

Borelj je rekao da su evropski zvaničnici te zahteve izneli tokom razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednicom privremenih prištinskih institucija Vjosom Osmani.

”Neispunjavanje će imati ozbiljne posledice po naše odnose”, napisao je Borelj na Tviteru.

Šef EU za spoljnu politiku i bezbednost oglasio se nedugo pošto je francuski predsednik Emanuel Makron pozvao Prištinu i Beograd da što pre organizuju nove izbore u četiri opštine na severu Kosova i Metohije, navodeći da je istovremeno, neophodno razjasniti izborna pravila.

Makron je poručio da su on i nemački kancelar Olaf Šolc zatražili jasne odluke do sledeće nedelje.

Istakao je da su se sastali odvojeno sa Vjosom Osmani i predsednikom Vučićem, nakon čega je održan zajednički sastanak kojem su prisustvovale sve četiri strane.

"Zatražili smo jasne odluke do sledeće nedelje", poručio je predsednik Francuske.

Predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani je, nekoliko trenutaka kasnije, navela da je Priština sprema za održavanje novih izbora ukoliko budu raspisani u skladu sa zakonom.

Izjava lidera Francuske i Nemačke usledila je dan pošto je britanski Gardijan, pozivajući se na neimenovane izvore, najavio da Priština razmatra raspisivanje novih izbora na severu KiM.

Pristanak na nove izbore najavio je i premijer kosovskih institucija Aljbin Kurti, koji je posle telefonskog razgovora sa zamenikom savetnika za bezbednost Bele kuće Džonatanom Finerom, novo glasanje uslovio odlaskom srpskih demonstranata.

”Zahvalio sam mu se zbog poziva i obavezao se da ću raditi na smirivanju situacije”, napisao je Kurti na Tviteru, navodeći da "momentalno okončavanje nasilja" mora da prethodi novim izborima.

Tokom večeri, Kurti je, takođe, telefonski razgovarao i sa troje američkih senatora – Krisom Marfijem, Pitom Riketsom i Džin Šahin, članicom odbora za spoljnu politiku Senata SAD.

Dva dana ranije, američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer optužio je Prištinu za eskalaciju nasilja na severu KiM, navodeći da je, zbog toga, otkazano učešće kosovskih predstavnika na velikim vojni manevrima NATO-a, kao i da su SAD zabranile sastanke i posete prištinskih zvaničnika Americi.

Takođe, SAD obustavljaju svaku vrstu pomoći Amerike za nova priznanja i članstvu Prištine u međunarodnim organizacijama.

"Analiziramo kakvi će biti naši naredni potezi”, rekao je američki ambasador, navodeći da je od Kurtijeve vlade zatraženo da povuče specijalce sa severa KiM, kao i da "ne insistira da gradonačelnici obavljaju posao iz opštinskih zgrada”.

"Ne razumemo zašto se alternativne lokacije ne mogu koristiti za obavljanje funkcija”, rekao je Hovenijer, navodeći i da Vašington smatra da "nasilni upad i prisustvo kosovske policije u zgrade predstavlja provokaciju”.

U neredima na severu KiM povređeno je oko 50 Srba i četrdesetak pripadnika Kfora.