Da li uslov za ulazak u Skupštinu ponovo treba da bude cenzus od 5 odsto

Spuštanje cenzusa na izborima 2020. koje je važilo i na izborima 2022. godine učinio je da se poslaničko mesto manje ceni, jer je lako osvojivo. To su argumenti onih koji zagovaraju povratak cenzusa na ranijih 5 odsto. Dodatno je pitanje da li isti uslovi treba da važe za sve liste, bez obzira da li su to pojedinačne stranke ili koalicije.

Politika nije zamrznuta slika, političke stranke bi se prilagodile cenzusu od 5 odsto, smatra izvršni direktor Cesida Bojan Klačar.

"Nedostaje nam šta je bio cilj promena, ako je cilj politička participacija onda je on kroz smanjenje cenzusa postignut ali je ona bila prisutan i pre toga. Ako je cilj da se politička smena ukrupni onda za to postoje i neka druga rešenja osim podizanja cenzusa", kaže Klačar.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je on bio za to da se zadrži cenzus od 5 odsto a da se cenzus stepenuje zavisno od toga koliko je koja stranka spremna da rizikuje.

"Ako je neko spreman da ide samostalno za njega treba da važe jedni aršini a onaj ko ukrupnjava treba da bude na 7 odsto, pa za neke koalicije koje okupljaju veliki broj tsranaka čak i do 10 odsto kao na primer u Turskoj. Mi imamo fenomen ekstremne stranačke raznolikosti, pa tako imate tri desničarske opcije u parlamentu, šta te ljude sprečava da se fuzionišu u političkom smislu. Isto važi i za stranke koje zastupaju demokratsko-građanski stav", smatra Stanković.

Docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Vučićević veruje da ovo pitanje nije previše važno, posebno ne za građanje jer, kako kaže, iz ugla građanja postoje važniji problemi kada je reč o izbornoj reformi a to je da se imenom i prezimenom zaradi poslanički mandat.

"Najveći problem kod nas je što se reforme izbornog sistema ne radi sistemski. Sada kada imamo reprezentativniji parlament sada slušamo da je previše fragmentizan, imamo 15 poslaničkih klubova a prošlo je 7 lista", kaže Vučićević.

Mnoge opštine nemaju svoje predstavnike u Parlamentu

Liderizaciju politike u Srbiji ne možete da izbegnete, smatra Dejan Vuk Stanković.

"Da biste promenili liderizaciju vi prvo morate da promenite Ustav. Ako hoćete teritorijalnu zastupljenost, za to može biti rešenje podela na više izbornih jedinica", kaže Dejan Vuk Stanković.

Kaže da treba omogućiti građanima da glasaju za poslanike a ne za listu, i najčešće lidera.

"Tu je i pitanje teritorizacija jer mnoge opštine nemaju svoje predstavnike u Parlamentu poput Lebana ili Pirota, a imate beogradizaciju", kaže docent FPN-a.

Bojan Klačar kaže da poslanici nemaju odgovornost prema biračima jer se svi nalaze na izbornim listama.

"Poslanik bi trebao da ide ka građanima ali on nama taj motiv, jer o tome da li će biti poslanik ili ne odlučuje rukovodstvo stranke", objašnjava Klačar.

Prevremeni izbori na vidiku

Pokretanje pitanja o menjanjeu izbornog cenzusa ali i reformi izbornog sistema mnogi vide kao nagoveštaj prevremenih izbora.

Da će prevremenih izbora biti saglasna su sva tri sagovornika RTS-a. Za Bojana Klačara važnije od datuma kada bi oni mogli da se održe je da ako se razmišlja o menjaju izbornog zakona je da se stavi u kontekst onoga šta želimo da promenama postignemo.

"Ne verujem da će se izbori biti do kraja godine, ali na proleće da", kaže Dejan Vuk Stanković.

Slično razmišlja i Dušan Vučićević.

"Ako govorimo o proleću 2024. godine, onda bismo imali prevremene parlamentarne izbore spojene sa pokrajinskim i lokalnim izbori. I sam predsednik Srbije je prilikom formiranja ove vlade oročio njen mandat na trajanje od dve godine", rekao je u emisiji OKO docent FPN-a.