Dačić u Beču: Strateško opredeljenje evropske integracije, zaslužujemo napredak

Na zajedničkoj konferenciji za novinare s Aleksanderom Šalenbergom Ivica Dačić je rekao da Srbija očekuje da se Zajednica srpskih opština formira, ali je izrazio bojazan da Priština neće realizovati preuzete obaveze.

Dačić je podsetio da je Briselski sporazum potpisan još pre deset godina i da je u njemu stajala obaveza formiranja ZSO, ali da to do danas nije sprovedeno.

Istakao je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić učinio veliki napor u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ali da je uz to uspeo da sačuva nacionalne i državne interese Srbije.

"Preduslov za bilo kakvu dalju implementaciju evropskog predloga je formiranje ZSO" , naglasio je  Dačić.

Istakao je da je Srbija saglasna da implementira evropski predlog do crvenih linija koje su jasno rečene, a to je da nema priznavanja tzv. države Kosova i nema stolice u UN. 

Srpski ministar diplomatije naglasio je da očekuje da će EU umeti da ceni konstruktivnost Srbije i da otvori nova poglavlja u pregovorima sa Srbijom.

"Srbija zaslužuje napredak u EU integracijama i otvaranje klastera. Ako neće sada, a kada će", rekao je ministar.

"Srbija poštuje principe međunarodnog prava"

Dačić je istakao i da Srbija bez presedana poštuje principe međunarodnog prava, odnosno teritorijalni integritet i suverenitet svake države, tako i Ukrajine, ali je dodao da Srbija ne uvodi sankcije Rusiji zbog svojih interesa koji su između ostalog i zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta. 

"Tačno je da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali je tačno i da je obim spoljnotrgovinske razmene Srbije i Rusije smanjen, dok je u nekim zapadnim zemljama koje su i uvele sankcije Rusiji povećan", rekao je Dačić.

Šalenberg: Važan dogovor u Ohridu

Aleksander Šalenberg ocenio je da je dogovor koji je postignut u Ohridu veoma važan i da Austrija pruža punu podršku Srbiji i Zapadnom Balkanu u procesu evrointegracija.

Rekao je da je za čitav region stigao pozitivan signal o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine i dodao da obe strane očekuje još dugih i teških razgovora.

"Izričito podržavam stav Srbije i predsednika Vučića koji je učinio važan i veliki korak", rekao je Šalenberg i dodao da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine neophodna i da ne postoji alternativa tome i izrazio nadu da će doći do "brze i potpune realizacije dogovora i formiranja ZSO".

Istakao je i da se nada da će Srbija kao zemlja koja teži EU uskladiti svoju spoljnu politiku sa članicama unije i uvesti sankcije Rusiji.

Dodao je da Srbija i Austrija imaju tradicionalne dobre odnose i naglasio da je poseban napredak postignut u saradnji po pitanju nelegalnih migranata, pošto je Srbija uvela vize zemljama poput Tunisa, Indije i još nekih s kojima je imala bezvizni režim, čime je, kako je kazao, smanjen priliv migranata iz tih zemalja u zemlje EU.

Austrijski ministar je objašnjavajući razliku između situacije na KiM i u Ukrajini izneo tvrdnju da se na KiM devedesetih radilo na tome da se spreči genocid.

Na to je Dačić upitao kako je to moguće kada se govori o Albancima i naveo primer Prištine gde je pre devedestih živelo, kako je rekao, 40.000 Srba, a sada ih je "svega stotinak". 

"Kakav je to genocid, kada nas koji smo navodno vršili genocid ima manje u odnosu na one kojih ima 10 puta više", upitao je Dačić i podsetio na neke istorijske činjenice, pa i to, kako je rekao, da su oni koji su sa "islamskom zastavom došli do Beča prešli preko Kosova i borili se sa Srbima".

Uprkos razlikama u pojedinim stavovima, ministri su se složili da je saradnja dve zemlje na veoma visokom nivou, a austrijski zvaničnik je istakao da je Beč po broju stanovnika "četvrti srpski grad" i da u njemu živi 120.000 Srba. 

Istakli su dobru privrednu saradnju i da je Austrija treći najveću investitor u Srbiji. Pre sastanka sa Šalenbergom, Dačić se sreo i razgovarao sa  predsednikom Parlamemta Austrije Volfgangom Sobotkom kao i sa generalnom sekretarkom OEBS-a  Helgom Šmit. 

Srbija i Austrija sledeće godine obeležiće vek i po bilateralnih odnosa, koji su uspostavljeni 1874. godine, te su se ministri saglasili da bi taj jubilej trebalo zajednički obeležiti.