Tri godine od smrti Slobodana Miloševića

Danas se navršava tri godine od smrti bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije. Milošević je preminuo u ćeliji Haškog tribunala, tokom suđenja za ratne zločine na Kosovu, u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini.

Telo Slobodana Miloševića dopremljeno je iz Haga u Beograd 15. marta 2006. godine, a narednog dana kovčeg sa telom je bio izložen u Muzeju "25. maj", u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.

Više hiljada ljudi prošlo je pored kovčega. Tri dana docnije, 18. marta, oko 80.000 pristalica bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije okupilo se ispred Skupštine SCG u centru Beograda, gde je na pokrivenoj bini bio izložen kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima.

Porodica Slobodana Miloševića i visoki funkcioneri SPS-a tražili su dozvole gradskih i republičkih vlasti da se Milošević sahrani u Beogradu uz državne počasti.

Kako dozvole nisu dobijene, Milošević je sahranjen u dvorištu porodične kuće svoje supruge Mirjane Marković, u Požarevcu. Sahrani nije prisustvovao niko od članova najuže porodice jer, kako su naveli, nisu dobili dovoljne bezbednosne garancije.

Sahrani su prisustvovali najviši funkcioneri SPS, izuzev potonjeg predsednika socijalista Ivice Dačića, kao i zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić, predsednik ruske Komunističke partije Genadij Zjuganov, bivši predsednik ruske Dume Sergej Baburin i ruski general Leonid Ivašov i bivši američki državni tužilac Remzi Klark.

U dvorištu porodične kuće Miloševića bilo je oko 50 ljudi, a spisak prisutnih napravljen je po želji Mirjane Marković.

Miloševićeva supruga Mirjana Marković napustila je zemlju 23. februara 2003. godine, a sin Marko, odmah pošto je Milošević 5. oktobra 2000. godine bio prinuđen da prizna poraz na izborima za predsednika SR Jugoslavije. Oboje danas žive u Moskvi, a ćerka Marija u Crnoj Gori.

Protiv Mirjane Marković pokretnut je sudski postupak za zloupotrebu službenog položaja i za njom je raspisana poternica. Poternica je raspisana i za Markom Miloševićem kome se sudi u odsustvu.

Biografija Slobodana Miloševića

Slobodan Milošević je rođen 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a Pravni fakultet u Beogradu 1964. godine.

Bio je član Saveza komunista Jugoslavije od 15. januara 1959. godine.

Radio je u Univerzitetskom komitetu SK Beograda od 1963. do 1966. godine kao sekretar za ideološko-politički rad i predsednik Ideološke komisije. Potom je tri godine bio savetnik predsednika Skupštine grada Beograda za privredna pitanja, a kasnije rukovodioca Službe za informacioni sistem grada Beograda.

Od 1969. do 1973. je bio zamenik generalnog direktora u "Tehnogasu", a zatim generalni direktor sledećih pet godina. Nakon toga je bio predsednik Udružene Beogradske banke do kraja 1983. godine.

Aprila 1984. godine izabran je za predsednika GK OSK Beograda, a maja 1986. za predsednika Predsedništva CK SK Srbije. Godinu dana kasnije postao je predsednik Predsedništva SR Srbije.

Milošević je jula 1990. godine, ujedinjenjem SKS i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije,  formirao Socijalističku partiju Srbije čiji je predsednik bio do smrti 11. marta 2006. godine.

Za predsednika Republike Srbije prvi put je izabran u decembru 1990. godine, kao kandidat SPS-a i ponovo u decembru 1992. posle raspada SFRJ.

Za predsednika SR Jugoslavije izabran je 25. jula 1997. godine i na toj funkciji je ostao do 5. oktobra 2000. kada je pod pritiskom javnosti priznao poraz na predsedničkim izborima septembra te godine. Za predsednika SRJ tada je izabran kandidat DOS-a i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica.

Od Gazimestana do Ševeningena 

Temelj Miloševićeve karijere na kome je izgradio više od decenije dugu neprikosnoven vladavinu, jeste govor 28. juna 1989. na Gazimestanu tokom proslava 600 godina kosovske bitke kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.

Ubrzo potom usledio je raspad SFR Jugoslavije, najpre slovenački rat, pa dva razorna u Hrvatskoj i BiH, i na kraju sukob na Kosovu i bombardovanje SR Jugoslavije.

Posle pobede DOS-a na predsedničkim izborima 24. septembra 2000. godine, ne želeći da prizna poraz, SPS i njen lider su izazvali postizbornu krizu koja je zapretila građanskim ratom u Srbiji. Kriza je okončana 5. oktobra posle masovnih protesta građana širom Srbije.

SPS se ponovo vratio na vlast u julu 2008. godine kada je formirana republička vlada premijera Mirka Cvetkovića u kojoj SPS ima četiri ministarska mesta, a lider stranke Ivica Dačić je potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova.

Zbog zločina tokom sukoba na Kosovu Haški tribunal je protiv Miloševića podigao  optužnicu 27. maja 1999. godine, a potom i zbog zločina u Hrvatskoj 9. oktobra 2001, a 23. novembra iste godine zbog genocida u BiH.

Na osnovu Uredbe Vlade Srbije, Milošević je Haškom tribunalu izručen 28. juna 2001. godine, 12 godina posle govora na Gazimestanu.

Suđenje Miloševiću u Hagu počelo je 12. februara 2002. godine dokaznim postupkom za zločine na Kosovu, a potom i za zločine u Hrvatskoj i BiH.

Postupak odbrane Miloševića počeo je 31. avgusta 2004. godine.