EK preporučila otvaranje dva klastera sa Srbijom

Komisija u Izveštaju, koji će predstaviti u Strazburu, konstatuje napredak Srbije u usklađivanju sa EU merilima, posebno u oblasti politike oprezivanja i energetike.

"Evropska komisija je preporučila da su ispunjena prelazna merila za ove klastere i da bi oni trebalo da budu otvoreni", stoji u tekstu Izveštaja o Srbiji.

Evropska komisija u svom najnovijem Izveštaju o situaciji u Srbiji od juna 2020. godine do juna 2021. godine konstatuje "ograničen napredak" u oblastima reforme javne administracije, pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i medija.

U Izveštaju, Srbija se poziva da obezbedi odgovarajuću zakonsku zaštitu od potencijalnog političkog uticaja na sudstvo, da radi na novoj strategiji za borbu protiv korupcije i dostavi "uverljive rezultate" u oblasti efikasne istrage, procesuiranja i presuda za ozbiljne slučajeve organizovanog kriminala.

"Ograničen napredak" u slobodi izražavanja

Za razliku od prošlogodišnjeg izveštaja, poslednja ocena EK jeste da je Srbija u oblasti slobode izražavanja i medija postigla "ograničeni napredak", a da se dalje mora jačati okruženje pogodno za neometanu slobodu govora.

"Verbalni napadi visokopozicioniranih zvaničnika na novinare su nastavljeni dok slučajevi pretnji i nasilja ostaju zabrinjavajući", stoji u Izveštaju EK.

Izveštaj EK i ove godine daje pozitivne ocene o ekonomskim pokazateljima u Srbiji, uz konstataciju da je srpska privreda tokom krize izazvane pandemijom doživela tek "blagi pad" od jedan odsto u 2020. godini, a da je negativan uticaj krize ublažen "jakim privrednim rastom u vremenu pre pandemije kao i odgovarajućim fiskalnim i monetarnim merama podrške, kao i relativno kratkim rokom zatvaranja zemlje".

EK ponovo naglašava da će brizna pregovora Srbije o članstvu u EU i dalje zavisti prvenstveno od brzine reformi u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom.

U tom kontekstu, Srbija se poziva da dalje napreduje u implementaciji svih postignutih dogovora sa Prištinom i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.

"Ovaj sporazum je hitan i ključan kako bi i Srbija i Kosovo napredovali na svom putu ka EU", stoji u Izveštaju.

Dodaje se i da je Srbija ostala posvećena bilateralnim odnosima sa drugim zemljama regiona, ali i da su "odnosi sa Crnom Gorom bili obeleženi tenzijama".

U Izveštaju Komisije se konstatuje i da je usklađenost Srbije sa odlukama EU porasla sa 56 na 61 odsto, ali i ocenjuje da je u mnogim potezima Srbija "išla suprotno" od odluka Unije.

Srbija je ponovo pohvaljenja zbog učešća u bezbednosnim misijama i operacijama EU, a posebno za svoj "značajan doprinos" upravljanju migracionim tokovima i efikasnoj primeni stretegija zajedničkog urpvaljanja granicama.

U Izveštaju je ponavljen i poziv srpskim vlastima da budu "proaktivnije i objektivnije" kada je reč o narativu o EU, koja je "najveći politički i ekonomski partner Srbije".

Izveštaj Evropske komisije o Srbiji bi zvanično trebalo da bude usvojen i predstavljen u utorak, 19. oktobra u Strazburu.