Uticaj žena u Srbiji – kvote kažu jedno, a realnost drugo

Na čelu Gradske kuće u Vršcu je već četiri godine žena. Ona je tek jedna od 12 koje vode neku opštinu ili grad. Muške kolege zauzimaju ostalih 138 mesta.

I na ostalim pozicijama neslavna statistika, u opštinskim većima manje od petine su žene, svega sedam odsto je predsednica mesnih zajednica.

"Jedan od najvažnijih segmenata mog posla svakako je komunikacija sa građanima, ukoliko je ona dobra, ukoliko ste kadri da spoznate njihove potrebe, da rešavate njihove probleme, mislim da onda vaša ideja ne može naići kod njih na otpor, bez obzira da li ste muškarac ili žena", ističe gradonačelnica Vršca Dragana Mitrović.

I dok čekamo idealnu sliku, od 160.000 nepismenih u Srbiji 80 procenata su žene, sa nedovoljnom stručnom spremom čak 70 odsto.

"Svuda nam je ta statistika koja govori da nemamo jednake uslove, nemamo jednake mogućnosti. Uključivanje žena u politički život znači upravo to", kaže Zorana Mihajlović, predsednica Kordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Nešto je bolja na republičkom nivou. Srbija je 2012. dobila guvernerku, a i Parlamentu predsedava žena. Ali u vladi od 17 resora – samo četiri ministarke.

"Duboko uvreženi patrijarhalni obrasci, koji su često potvrđeni ovim dramatičnim slučajevima nasilja, pa i ubistava žena, potvrđuju koliko je i dalje prisutan taj kulturan obrazac podređenosti žene koji jeste nedopustiv u 21. veku", napominje poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

"Bojim se da nije postalo samo vidljivije nego izraženije zbog te inhibicije koja postoji u ljudima i prenosi se u domaćinstva zato što društvo nije dovoljno kohezivno", smatra sociolog Slobodan Cvejić.

Više žena – više racionalnosti 

Novousvojena rešenja kažu – na izbornoj listi na svakih deset kandidata četiri moraju da budu žene.

"Zašto su kvote važne - da mi, imamo situaciju potpune ravnopravnosti, kvote nam ne bi bile potrebne, ali je činjenica da je nemamo, činjenica je da su nam kvote neophodne, da bismo imali dovoljan broj žena u lokalnom parlamentu. Iz tih kvota vremenom ili već u istom trenutku biće različitih nivoa kvaliteta, ali svejedno imaćemo žene", dodaje Mihajlovićeva.

Cvejić smatra da je jako važno da žene budu afirmisane u toj meri ne samo zbog položaja žena već i zbog toga da bi to, kaže, donelo mnogo više racionalnosti u politici, odlučivanju, mnogo manje agresivnosti i strasti.

Sociologe manja zastupljenost na lokalu ne iznenađuje. Jedna je u nizu potvrda da se patrijarhalni kulturni obrazac tamo najteže razbija.

"Da li mi možemo preko noći da promenimo kulturni obrazac u kome imate jedno ravnopravno učešće žena u svim oblastima. To nije moguće i nije realno očekivati jer je za neke stvari potrebno vreme ali kada imate više žena koje učestvuju u javnom i privatnom životu tu se već ta slika menja", ističe Jankovićeva.

Nema recepta za brzo rešenje, ali ohrabruju najave. Posle izbora na proleće, novi saziv čeka i Zakon o rodnoj ravnopravnosti. On treba da donese i odgovornost i sankcije – 40 procenata žena u Upravnim, nadzornim odborima.