Odgovori MSP-u do utorka

Rok za dostavljanje odgovora koje države koje su učestvovale o raspravi o nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom pravde treba da dostave sudu ističe u utorak. Sudije Međunarodnog suda postavile su tri pitanja na kraju devetodnevne rasprave, na koje države učesnice mogu, ali nisu u obavezi da odgovore.

Sudija iz Sijera Leonea, Abdul Koroma, pitao da li je nezavisnost dozvoljena izvan konteksta dekolonizacije.

Njegov kolega iz Maroka, Mohamed Benuna, pitao je da li su privremene institucije Kosova vodile kampanju za izbore u jesen 2007. godine na platformi da, kada budu izabrane, proglase nezavisnost jednostrano ili su, u najmanju ruku, prezentovale Deklaraciju o nezavisnosti kao alternativu.

Sudija Kansado Trinidade iz Brazila postavio je pitanje kakvo je značenje dokumenta iz Rambujea, odnosno, da li je njime utvrđeno pravo na samoopredeljenje, a ako jeste, pod kojim uslovima.

Pošto primi zatražene odgovore, 15 sudija Međunarodnog suda pravde, sa japanskim sudijom Hisaši Ovadom na čelu, proučiće i uporediće argumente iznete tokom rasprave koja je održana u Palati mira u Hagu od 1. do 11. decembra, kao i sva pisana izjašnjenja.

Očekuje se da će sudije, većinom glasova, najkasnije polovinom iduće godine, doneti savetodavno mišljenje o pitanju "da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova koju su proglasile privremene kosovske institucije u saglasnosti sa međunarodnim pravom", koje je pred njih postavila Generalna skupština UN u oktobru prošle godine, na inicijativu Srbije.

Savetodavno mišljenje nije obavezujuće za države, ali će, kako su ocenili stručnjaci, imati veliku pravnu, ali i političku i moralnu težinu.ž

Za i protiv nezavisnosti

Tokom usmene rasprave svih 15 sudija MSP saslušali su stavove Srbije, privremenih vlasti iz Prištine i još 27 država.

Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kipar, Španija, Rusija, Rumunija, Venecuela i Vijetnam ocenili su da je jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo i urgožen međunarodni poredak.

Legalnost te deklaracije podržale su Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, SAD, Finska, Francuska, Jordan, Norveška, Holandija i Velika Britanija.

Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili o legalnosti jednostrane deklaracije kosovske državnosti.

Prvi put u istoriji suda u raspravi povodom savetodavnog mišljena suda učestvovao je tako veliki broj država, ukupno 36, dok je njih 30, među njima i svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, usmeno iznelo argumente u Palati mira u Hagu.

Prištinska delegacija je u MSP prisutna pod nazivom "autor jednostrane deklaracije", pošto samoproglašena država Kosovo nije članica UN.

Srpska delegacija je, prvog dana zasedanja, poručila da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja izazov Ujedinjenim nacijama i autoritetu svetske organizacije, a naročito njenoj sposobnosti da ubuduće deluje na ostvarenju jednog od svojih osnovnih načela - održanju mira i bezbednosti.

"Međunarodno pravo" ili "volja naroda"

Srpska delegacija je istakla i da očekuje da će sud svoje savetodavno mišljenje zasnovati isključivo na međunarodnom pravu, nezavisno od političkih konsideracija i odnosa moći između pojedinih država, kao i da neće dozvoliti urušavanje osnovnih principa na kojima je zasnovan međunarodni poredak - suveretitet i teritorijalni integritet država, ali i spremnost za povratak pregovaračkom stolu.

S druge strane, delegacija iz Prištine, sa Skenderom Hisenijem na čelu, branila je secesiju Kosova tvrdnjom da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti "volja kosovskog naroda", istovremeno odbacujući bilo kakvu mogućnost za otvaranje novih pregovora o statusu.

Iz MSP-a su poručili da će, iako 15 sudija dolaze iz različitih okruženja i da bi moglo da bude različitih pogleda u vezi sa tim pitanjem, konačno usvojeni stav predstavljati stav suda u celini.

Osam od 15 sudija MSP dolazi iz država koje su priznale Kosovo.

Nezavisnost Kosova su do sada priznale 63 od 192 države članice UN.