EU diplomata: Oživeti proširenje, ali bez prečica

U tekstu pod naslovom "EU izlaže mapu članstva za šest država Zapadnog Balkana", gde ubraja i vlasti u Prištini, Fajnenšel tajms navodi da Brisel pokušava da "udahne novi život u proširenje bloka, ojača kontrole migracija i suprotstavi se ruskom uticaju u nestabilnom regionu".

"Dokument Evropske komisije koji bi trebalo da bude objavljen u utorak postavlja cilj za nešto što bi trebalo da bude najveće pojedinačno proširenje za poslednje dve decenije, mogle bi da loše prođe kod nekih aktuelnih članica EU koje su sumnjičave po pitanju daljeg proširenja. Ali, evropske diplomate kažu da ambiciozni rok, iako je više motivacioni nego realističan, ključan je za učvršćivanje zagrljaja Brisela i nacija koje su se pojavile nakon urušavanja Jugoslavije, uz susednu Albaniju", piše u članku.

Navodi se da je "perspektiva članstva, koliko god bila daleka, već dugo vremena podsticaj za reforme i pomirenje u regionu nakon balkanskih ratova iz 90-ih godina prošlog veka".

FT ocenjuje da su "ipak 'zamor od proširenja' nakon finansijske krize iz 2008. i dužničkih problema evrozone, kao i glas Ujedinjenog Kraljevstva, koje je ranije zagovaralo proširenje, za izlazak iz EU, bacili sumnju na tu perspektivu".

"Na neki način oni (šestorka, primećuje FT) nisu autsajderi, oni su već unutra i potrebni su nam. Zbog toga nam je potrebno da unesemo novu energiju u proces proširenja, bez obezbeđivanja prečica", rekao je neimenovani diplomata koji se zalaže za proširenje Unije.

List piše da je ovaj diplomata "naglasio da je 2025. indikativan cilj koji je podložan promenama".

Nerešeni sporovi 

FT navodi i da se očekuje da Evropska komisija pozove zapadnobalkansku šestorku na rešavanje nerešenih bilateralnih sporova i borbu protiv korupcije, imajući u vidu probleme koji su mučili druge novoprimljene članice u protekloj deceniji.

"Srbija i Crna Gora, koje su već započele pregovore o pridruživanju EU, viđene su kao dva aspiranta (na članstvo) koja su najbliža ostvarenju zacrtanog datuma 2025, ispred Albanije, Makedonje, Bosne i Hercegovina, kao i Kosova", navodi se u članku uz podsećanje da je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker u novembru prošle godine rekao da očekuje da će Srbija i Crna Gora do 2025. biti članice EU.

Navodi se da stručnjak za Jugoistočnu Evropu sa Univerziteta u Gracu Florijan Biber smatra da "značajan broj građana u regionu veruje da nikada neće ući u EU" i da su ljudi u velikoj meri na neki način od toga "digli ruke".

Prema Biberovoj oceni, "postoji šansa da bi ovaj strateški dokument EU, iza kojeg sledi samit u Sofiji, mogao da počne s uveravanjem država Zapadnog Balkana da nada i dalje postoji".

FT primećuje da je "neobično" to što su Bugarska, koja je u prvoj polovini ove godine na čelu EU, i Austrija, koja će tu ulogu preuzeti u drugoj polovini 2018, "postavile region kao prioritet" predsedavanja.

List navodi da bi, i pored toga što su mnoge države članice EU, uključujući novopridošle iz centralne i istočne Evrope, za proširenje, zapadnobalkanske teritorije mogle da naiđu na protivljenje kada su u pitanju neke moćne zemlje.

FT takođe podseća da je Španija do sada odbijala da prizna Kosovo, koje britanski list naziva otcepljenom bivšom srpskom pokrajinom, navodeći kao razlog takvog stava Španije bojazan za status Katalonije.