Rebalansom budžeta deficit Beograda se smanjuje za 330 miliona dinara

"Rebalansom gradskog budžeta, o kome danas raspravlja Skupština grada, predviđeni su rashodi od 101,96 milijardi dinara i smanjenje deficita za 330 miliona dinara, tako da će manjak u gradskoj kasi iznosti 8,64 odsto ukupnih prihoda", izjavila je gradska sekretarka za finansije Jelena Tanasković.

Obrazlažući predloženi rebalans budžeta, Tanaskovićeva je rekla da je predviđena preraspodela i prenamena sredstava u cilju bolje realizacije rashoda, uz smanjenje javnog duga grada.

Kako je navela, za dva odsto su uvećani prihodi od poreza na dohodak građana, odnosno za 679 miliona dinara, od doprinos za uređenje gradsko građevinskog zemljišta za 500 miliona dinara ili za 13 odsto, dok je od primanja od prodaje nefinansijske imovine za zgrade i građevinsko zemljište planirano je uvećanje od 22 odsto, odnosno za 695 miliona dinara.

Planirano je smanjenje prihoda koji se odnose na deo dobiti komunalnih preduzeća u ukupnom iznosu od 1,16 milijardi dindara, tako da taj novac neće ići u budžet grada već će su ta sredstava ostavljena kako bi ulagala i poboljšavala infrastruktura u gradu.

Navela je i da je prihod od ITS smanjen za 850 miliona dinara, a izvorne naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta smanjene su za 760 miliona dinara.

Rebalasno budžeta je, kaže Tanasković, 699 miiona dinara biće presumereno za vraćanje kratkoročnih kredita koji dospevaju 2018. i 2019, odnosno za prevremeno vraćanje kredita, a 600 miliona dinara biće namenjeno za ulaganje u putnu infrastrukturu u gradskim i roigradskim opštinama.

Takođe, 300 miliona je preusmereno za refundacije troškova roditeljima čija deca idu u privatne predškoslke ustanove, 735 miliona za podršku GSP, 150 miliona dinara za organizaciju završnog turnira Evrolige koja će se održati 2018. u Beogradu i 19 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija u gradu.

Beograd dobio Bulevar heroja sa Košara

Ulica koja spaja Most na Adi i Tošin bunar ubuduće će se zvati Bulevar heroja sa Košara, u znak sećanja na 108 pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli u bici na Košarama, odlučili su odbornici beogradskog parlamenta.

Ulice u Beogradu će dobiti teatrolog Jovan Ćirilov, švedska književnica Astrid Lindgren, a jedna ulica na Čukarici zvać se Ulica belog orla.

Odluku da bulevar ponese ime heroja sa Košara zapravo su doneli građani Beograda, koji su od 24. maja do 10. avgusta slali svoje predloge za naziv ulice putem mobilne aplikacije, a najviše glasova dobio je upravo taj predlog.

Bitka na Košarama vođena je između pripadnika Vojske Jugoslavije i tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, podržavane regularnom Vojskom Albanije i NATO avijacijom, od 9. aprila do 10. juna, tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

Bitka se vodila na granici Jugoslavije i Albanije, a u rejonu Košara poginulo je 108 pripadnika Vojske Jugoslavije.

Igmanska ulica na Zvezdari promeniće naziv i poneće ime jednog od najznačajnijih delatnika modernog teatra i kulture Jovana Ćirilova.

Teatrolog, dramaturg, pozorišni reditelj i kritičar, diplomirani filozof Jovan Ćirilov dobitnik je Sterijine nagrade za novinsku pozorišnu kritiku, statuete "Joakim Vujić", Oktobarske nagrade grada Beograda za životno delo, a odlikovan je Ordenom viteza umetnosti i književnosti Francuske, kao i Sretenjskim ordenom trećeg stepena Republike Srbije.

Odlukom odbornika skupštine grada, spomen-obeležje u znak sećanja na policijske službenike koji su žrtvovali živote vršeći službenu dužnost zarad mira i bezbednosti Srbije biće podignuto u Ulici Omladinskih brigada 1, kod zgrade SIV 3.

Kako se navodi u obrazloženju odluke, podizanje spomen-obeležja je način da se oda počast hrabrim ljudima koji su odabrali da obavljaju odgovoran poziv policijskog službenika i neustrašivo brane bezbednost građana i imovine.

Spomen obeležje podiže se na inicijativu ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i biće podignuto sredstvima MUP-a.

Odbornici su odlučili i da ulica koja počinje od kružnog toka za petlju "Tranšped" i ide paralelno sa autoputom Beograd - Niš, pored "Ikee", ubuduće nosi naziv po švedskoj književnici Astrid Lindgren.

Lindgrenova je najpoznatija po delu "Pipi Duga Čarapa", a inicijativu da ona dobije ulicu u Beogradu podnela je kompanija "Ikea Srbija".

Jedna ulica u Sremčici ubuduće će se zvati Ulica belog orla, na inicijativu građana tog dela Čukarice.

Kako se navodi u obrazloženju, simbol belog (srebrnog) orla potiče iz Vizantijske heraldičke tradicije, a prvi njegov prikaz je sačuvan na odeždi kneza Miroslava na njegovo portretu u crkvi Svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju.

U srednjovekovnoj Srbiji beli dvoglavi orao je bio sastavni deo grbova Nemanjića, Lazarevića i još nekoliko porodica, a posle obnove srpske državnosti, dvoglavi beli orao vraća se na grb Srbije 1882. godine.

Odlukom iz 2010. godine simbol Belog orla vraćen je na grb i zastavu Srbije. Na predlog da ulica u Sremčici dobije naziv po belom orlu primedbu su imali odbornici DS-a.

Šef odbornika demokrata Balša Božović rekao je da ne bi imali ništa protiv da se ta ulica nazove Ulica dvoglavog belog orla, koji simbolizuje srednjovekovnu Srbiju, navodeći da termin beli orao podseća na paravojnu formaciju iz ratova devedesetih godina.

"Apelujem da promenite naziv koji bi više bio u skladu sa onim što je napisano u obrazloženju", rekao je Božović.

Dodao je da će DS podržati i predlog da se Bulevar na Novom Beogradu nazove po herojima sa Košara, ali je naveo da glasanje građana o tom predlogu nije bilo transparentno, te da je DS imao korektan predlog da se taj bulevar nazove po bivšem gradonačelniku Nenadu Bogdanoviću.

Predsednica Komisije za imenovanje trgova i ulica Jasmina Mitrović Marić odbacila je kritike na predlog da se jedna ulica nazove po belom orlu, navodeći da beli orao potiče iz vizantijske heraldike i da je to koren iz kog smo izrazli kao država i narod.

Šef odbornika SNS-a Mirko Rajković ocenio je da su navodi DS politikanstvo, dodavši da jedan od najvećih gradonačelnika Beograda Branko Pešić nema bulevar, već malu ulicu u Zemunu, a da je beli orao i republički orden.

U glavnom gradu Srbije biće podignut spomenik američkom glumcu srpskog porekla Karlu Maldenu, kao i Crnotravskom neimaru.

Spomenik Karlu Maldenu biće podignut na uglu Uzun Mirkove i pasaža između zgrade Jugoslovenske kinoteke i Beogradske filharmonije - na fasadi zgrade Kinoteke.

Karl Malden (1912-2009) umetničko je ime poznatog američkog glumca srpskog porekla, rođenog kao Mladen Sekulović, koji je u karijeri snimio više od 70 filmova, a nagrađen je i Oskarom za najbolju sporednu ulogu u filmu "Tramvaj zvani želja".

U Jugoslovenskoj kinoteci, koja je inicirala podizanje spomenika, 2016. godine otvoren je Legat Karla Maldena u kojem se čuvaju lični predmeti i druge uspomene poznatog glumca.

Odlukom Skupštine grada u Čuburskom parku na Vračaru, na uglu ulica Maksima Gorkog i cara Nikolaja, biće podignut spomenik Crnotravskom neimaru.

Time se, kako se navodi u obrazloženju, odaje priznanje svim neimarima, radnicima-graditeljima koji su dali veliki doprinos u razvoju graditeljstva Srbije i Beograda.

Na kružnom toku ispred Bogoslovije biće postavljena savremena skulptura „Tripod", autora Koste Bogdanovića, čije će postavljanje finansirati kompanija NIS.