Čemu žurba s kandidaturom za predsedničku funkciju?
Do predsedničkih izbora ima još godinu dana, ali su već objavljene četiri kandidature - sadašnjeg predsednika Tomisalva Nikolića, Rasima Ljajića, Ivice Dačića i Vojislava Šešelja. Svako od njih objasnio je svoje motive, ali ne i zašto se kandiduje godinu dana ranije. Razlozi su, kažu stručnjaci, i medijski i politički, a posledica je stanje stalne izborne kampanje. Hoće li mnogo kandidata značiti i neizvesniju izbornu trku?
Još nisu ni seli u poslaničke ili ministarske stolice, a već pretenduju na predsedničku. Ivica Dačić, Rasim Ljajić, Vojislav Šešelj, i sadašnji predsednik Tomislav Nikolić najavili su da će se kandidovati na narednim predsedničkim izborima 2017. godine.
Stalna kampanja ili potreba da se ojača pozicija unutar stranke - dva su motiva kojima se tumače preuranjene kandidture.
"Da se ne bi setili građani kako loše žive i kako rastu nejednakosti, mi imamo političkih događaja koliko god hoćete. Pogotovo je ova vlada poznata po sinkopiranom političkom prostoru. Ako nema izbora, onda je rekonstrukcija vlade", kaže profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da neki od kandidata koji su požurili sa kandidaturom pre svega žele da istaknu sebe kao političke ličnosti.
"Pre svega mislim na kandidate čije su kandidature potvrđene: Ivica Dačić, Vojislav Šešelj i Rasim Ljajić. Nikolićeva kandidatura zavisi od podrške Aleksandra Vučića koji je najpopularnija ličnost u Srbiji", rekao je Vuk Stanković.
Upravo bi ta podrška mogla da favorizuje Nikolića u odnosu na protivkandidate, a po svemu sudeći - biće ih mnogo. Neki od njih, međutim, kažu poznavaoci prilika, svesni su da će njihov rezultat poslužiti da ojačaju unutarpartijsku poziciju ili da pruže podršku nekome od kandidata u drugom krugu. Svog kandidata još nije objavila opozicija.
"Jedini način da vidimo kandidata koji može da uđe u drugi krug je da se nađe kandidat iza koga će stati opozicione partije, koji je između Dačićevog ili Nikolićevog rezultata, a koji će u drugom krugu iz ovih ili onih razloga, dobiti podršku i ostalih kandidata", smatra profesor Stojiljković.
Dejan Vuk Stanković zapaža da Boris Tadić sigurno nije odustao od takvih ambicija.
"Vidimo da se DS zalaže za zajedničnog nestranačkog kandidata, koji bi trebalo da da vetar u leđa povratku političke opcije na političko tržište", kaže Stanković.
Kao kandidati opozicije u medijima su se pominjali ombudsman Saša Janković i predsednik SANU Vladimir Kostić, ali niko od njih to nije potvrdio. Izvesno je da će listić za predsedničke izbore biti puniji nego 2012. godine, ali to ne mora da znači i da će trka biti neizvesnija.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар