Zašto i da li i dalje verujemo obećanjima političara u predizbornoj kampanji?

Šta govore osmesi posle glasanja, istraživačima javnog mnjenja pitanje je za milion dolara - još jedan bi dali da saznaju šta ih je dovelo na birališta. Decenijama se na dan izbora suočavaju sa istom nelogičnošću: iako su građani masovno nepoverljivi prema političarima, partijama i državnim institucijama, izborni listić u kutiju retko kada ubaci manje od tri i po miliona njih.

"Ključno objašnjenje za takvu vrstu nalaza koje mi imamo, jeste određena vrsta očekivanja i poverenje koje birači imaju u lidere stranaka i njihovu percepciju da ovaj lider može da ispuni svoje obećanje na bolji način nego što je to uradila neka stranka koja je bila na vlasti", kaže Bojan Klačar iz Cesida.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže da građani izlaze na izbore zato što je neizlazak gora alternativa jer se tada sigurno ne može uticati ni na kakve tokove.

"Ovde ostaje uverenje, pogotovo u situaciji kada je ishod izbora neizvestan, da svojim glasom možete nešto da uradite", kaže Stojiljković.

Da će živeti bolje želi da čuje najviše birača. Istovremeno, u takvo obećanje najmanje veruju, svesni da im ga nije donela nijedna vlada. Šta ih danas mobiliše?

"Kada govorimo o nekim temama koje mogu da povećaju izlaznost to nikada nisu teme koje se tiču ekonomskog standarda, već ljudi vole da imaju ili neku vrstu polarizacije ili neku vrstu krupnih političkih tema, poput EU i Kosova", kaže Klačar.

U moru izneverenih obećanja teško se snalaze i partije.

"Obećanja mnogo nema, neće ih ni biti i niko ne može da daje nerealna obećanja sem onog dela opozicije koja nikada neće ni doći u poziciju da dođe na vlast", kaže profesor Stojiljković.

Ne isključuje se ni mogućnost da velika obećanja dođu u tzv. klimaksu kampanje. Jer, ono što znaju stručnjaci, znaju i partije - birač pamti samo ono što čuje u poslednjim danima kampanje.