Đurić: Beograd želi dijalog sa Prištinom

"Povrh toga, izgleda da Priština to radi nekažnjivo", ističe Marko Đurić u autorskom tekstu za portal "Juropean Vestern Balkans" i ocenjuje da bi Evropska unija, kao posrednik i garant procesa, trebalo bi da igra proaktivnu ulogu.

Ukazujući da je trajno i održivo rešenje za pitanje KiM neophodno, kako za stabilnost regiona tako i kao preduslov za socijalni i ekonomski procvat najnerazvijenijeg dela savremene Evrope, Đurić ističe da je svaka alternativa dijalogu protivna osnovnim egzistencijalnim interesima i Srba i Albanaca.

Da bi se prevazišla trenutna kriza u dijalogu i sprečila bilo koja strana da trajno ugrozi put ka normalizaciji, Đurić pre svega navodi konsenzus koji se, kako ističe, mora postići na najbolji mogući način da bi se uspostavio zaista plodonosan dijalog, u smislu da se pitanje statusa KiM ostavi po strani.

"Takav okvir bi pružio veće mogućnosti za dva naroda i dve administracije da efikasno sarađuju u budućnosti, uprkos činjenici da Srbija nikada neće priznati jednostranu proglašenu nezavisnost svoje južne pokrajine", predočava Đurić.

On ukazuje i da se od principa unilateralizma, kojim se do sada Priština rukovodila, mora trajno odustati, pri čemu sva pitanja od zajedničkog interesa moraju biti stavljena na sto bez izuzetka, a početna tačka bi mogao biti sporazum o statusu Srpske pravoslavne crkve i njene imovine na KiM.

"Evropska unija, kao posrednik i zapravo garant procesa, trebalo bi da počne da preduzima inicijativu i da igra proaktivnu ulogu u odabiru tema za razgovor, jer sveobuhvatno rešenje ne može da bude postignuto ako Priština stalno odbija da razgovara o pitanjima koja se ne mogu rešiti ukoliko se previđaju interesi Beograda ili Srba na Kosovu i Metohiji", naglašava Đurić.

On podseća da je u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine postignut značajan pomak u Briselu krajem avgusta 2015, kada je napokon postignut sporazum o uspostavljanju Zajednice srpskih opština (ZSO).

"Međutim, ono što je prvobitno izgledalo kao ključni korak ka istinski multietničkom društvu na KiM i kao okvir koji omogućava lokalnim Srbima da počnu da se osećaju manje obespravljenim, u kratkom periodu se pretvorilo u populističko i prolazno politizovanje koje prerasta u nešto sasvim suprotno procesu normalizacije", konstatuje Đurić.

Beograd, kako dodaje, istrajava u iskrenom savetovanju svim relevantnim stranama da ZSO ne predstavlja pretnju ni po koga te da bi celo Kosovo i Metohija moglo samo da ima koristi od formiranja političkog i institucionalnog okvira koji bi kosovske Srbe oslobodio osećanja da su građani drugog reda.

Iz teško razumljivih razloga, objašnjava Đurić, Priština je izabrala put koji baca ozbiljne sumnje ne samo na kredibilitet najvišeg političkog rukovodstva koje predstavlja kosovske Albance, već i na čitav proces normalizacije odnosa.

"Iako dijalog još nije zvanično okončan, očigledno je da je u stanju duboke krize i bojim se da će to umnogome ugroziti naše sposobnosti da postignemo dalje sporazume", upozorio je on.

Ponovivši da nema osnova za osporavanje ustavnosti ZSO pred Ustavnim sudom u Prištini, te da je osnivanje ZSO preduslov za učešće Beograda u Briselskom dijalogu, Đurić je poručio: "Naš stav je principijelan - mi želimo dijalog".