Usvojen Zakon o konverziji građevinskog zemljišta

Primenom Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu okončaće se svojinska transformacija na građevinskom zemljištu i omogućiti da se u Srbiji gradi, budući da se zakonom ispravljaju neadekvatna zakonska rešenja iz 2009. godine, koja su nekoliko godina kasnije oborena pred Ustavnim sudom.

Zakonom su propisani uslovi i pravo na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz plaćanje tržišne vrednosti tog zemljišta.

Predviđeno je da nema više mogućnosti za investitore da imaju pravo korišćenja zemljišta, već mogu da biraju između prava na zakup ili prava svojine.

Predmet konverzije ne može biti građevinsko zemljište koje je posebnim zakonom određeno kao zemljište koje se ne može otuđiti iz javne svojine, kao i objekata javne namene u javnoj svojini po osnovu posebnih zakona.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je u parlamentu, braneći ta zakonska rešenja, da će polovina prihoda od naknade za konverziju ići Agenciji za restituciju, a polovina budžetu Srbije, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave.

Ministarka kaže da je predloženi zakon jednostavan i lako sprovodiv i da će omogućiti da konvezrija bude izvršena u roku od 30 dana, navodeći da je zakon važan za Srbiju posebno kada je reč o poboljšanju uslova investiranja i povećanju investicija i zaposlenosti.

Procena je da je u naredne dve do tri godine moguće od nakande prikupiti oko 630 miliona evra na strani Agencije za restituciju i isto toliko na strani budžeta.

Navodeći da je procenjena vrednost tog zemljišta 24 milijardi evra, Mihajlović je rekla da će novi zakon omogućiti konverziju u pravo svojine, ali i pravo dugoročnog zakupa na 99 godina, uz određenu naknadu po tržišnoj vrednosti zemljišta.

Produženo važenje Zakona o otklanjanju poplava

Skupština je produžila i važenje Zakona o otklanjanju posledica poplava u Srbiji do kraja ove godine, što je utvrđeno Izmenom zakona koje je danas usvojen.

Vlada je obrazložila da je produženje važenja tog zakona potrebno kako bi se pružila pomoć fizičkim i pravnim licima koja su pretrpela štetu od poplava, do stupanja na snagu novog zakona koji će na celovit način rešiti upravljanje rizicima od elementranih nepogoda, a koji je u pripremi.

Od prošlogodišnjih majskih poplava u Srbiji, više od 4,8 milijardi dinara isplaćeno je kao materijalna pomoć za ukupno 20.288 domaćinstava širom Srbije koja su pretrpela štetu.

Pored pomoći porodicama, posle poplava počela je i sanacija objekata, a do sada su radovi na obnovi tih objekata završeni na više od 120 lokacija u Srbiji čija je procenjena vrednost dve milijarde dinara.

U saradnji sa Svetskom bankom, EU i bilateralnim donatorima obezbeđeno je oko 70 miliona evra za projekte unapređenja sistema za zaštitu od poplava.

U saradnji sa UNDP-om, obezbeđeno je 57 miliona dinara za izgradnju 18 brana za bujične vode i čišćenje korita reka na teritoriji opština Krupanj, Mali Zvornik, Bajina Bašta, Ljubovija, Osečina, Vrnjačka Banja, Kosjerić i Loznica.

Potraga za nestalima počinje bez odlaganja

Potragu za nestalim licima policija će početi bez odlaganja po prijavi nestanka, utvrđeno je izmenama Zakona o policiji koje je danas usvojila Skupštini, a koje će stupiti na snagu narednog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku".

Predviđeno je da je policija dužna da ubuduće, u slučajevima nestanka lica, bez odlaganja koristi raspoložive mere i radnje, po prijavi nestanka, što bi trebalo da obezbedi efikasnost policijskih istraga otmica i nestanka maloletnika, u skladu sa u javnosti poznatim "Tijaninim zakonom".

Izmene Zakona o policiji, za koje je glasalo 183 poslanika, dok je jedan bio protiv, trebalo bi da doprinosu pravnoj sigurnosti jer omogućavaju efikasniju organizaciju MUP i postupanje u slučajevima prijave nestaka lica, kao i hitno reagovanje u situacijama povećanog rizika.

Precizirane su i procedure za angažovanje specijalnih i posebnih jedinica, postupanje policije u stanju povećanog rizika, koje zahteva delimičnu ili punu pripravnost policijskih službenika na delu Srbije.
Predviđeno je da ministar, na predlog direktora policije, u takvim situacijama i dogadajima nalaže izvršavanje zadataka prilagođenih nastalim potrebama.

Specijalne jedinice PTJ i SAJ biće spojene u novu specijalnu jedinicu policije koja će zadržati naziv SAJ, a u kojoj će se naći najbolji koji prođu psihofizičke provere, a jasno je definisano koje su to specijalne i posebne jedinice, i uslovi za njihovo angažovanje.

Posebne jedinice policije su Žandarmerija, Jedinica za obezbeđenje ličnosti i objekata i Helikopterska jedinica, a u Policijskoj upravi za Beograd - Policijska brigada.

Izmene zakona predviđaju stvaranje sektora za ljudske resurse i za strateško planiranje, međunarodnu saradnju i evropske integracije s obzirom na obaveze iz poglavlja 24 u pregovorima sa EU.

Detaljnije je razrađena odredba o bezbednosnoj proveri, a predviđeno je da se ona vrši i na osnovu zahteva drugog organa. Izmenama zakona predviđen je osnov za penzionisanje određenog broja ljudi u MUP koji su u svojoj karijeri radili na izuzetno teškim poslovima i to pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzje, a koji imaju navršenih 52 godine i 30 godina efektivnog rada na tim poslovima.