Veliki izazovi pred srpskom diplomatijom

Gostujući u Dnevniku RTS-a, profesor FPN-a navodi da nije moguće da Srbija ne dobije pomoć od EU za sanaciju od poplava, kao svojevrsni oblik ultimatuma. Takva vrsta sankcije je previše gruba, kaže Visković.

"Eventualno bi moglo doći do odlaganja ili otežavanja uslova. Takve drastične mere rade se samo u trenucima potpuno pokvarenih odnosa dve strane", smatra Visković.

Profesor Visković smatra da će od Srbije biti očekivano da radi za jednu stranu, ali to u ovom trenutku nije moguće s obzirom na dvostruku zavisnost Srbije.

"S jedne strane, zavisni smo ekonomski i tehnološki od EU, a s druge strane smo energetski zavisni od Rusije. Ugroziti energetsku bezbednost znači 'samoubistvo' za jednu zemlju. Zapadni državnici su toga svesni i znaju da bi Srbija bez toga bila na kolenima", objašnjava Visković.

Pred srpskom diplomatijom biće i nadalje velikih izazova, a od strane EU biće razumevanja ali i pokušaja da se Srbiji promeni kurs u smislu usklađivanja sankcija Rusiji, kaže Visković.

"Ovde nije samo trgovina u pitanju, već i energija, hoćemo li se grejati, hoće li raditi industrija, a to je mnogo ozbiljno pitanje", ističe Visković. 

Profesor FPN-a smatra da su nam dobri odnosi sa Nemačkom, Italijom i Francuskom veoma značajni za odnose sa Evropskom unijom.

"To nam znači zbog ostvarivanja glavnog cilja – intregracije u EU. Pomaci koji su napravljeni na tom planu su izuzetno značajni. Obezbeđuje nam da bez velikih skokova ili padova vodimo politiku koja je za Srbiju najvažnija, a to je što brže uključivanje u Uniju", navodi Visković.

Govoreći o mogućnosti održavanja zatvorene sednice parlamenta koju je premijer najavio, Visković smatra da ima osnova za održavanje takve sednice jer se ne može uvek o svemu ići u javnost.

"Zatvorena sednica se može održati bar u jednom delu gde se govori o najpoverljivijim stvarima. Nikada drugoj strani ne možete stavljati na uvid sve svoje zamisli", zaključuje Visković.