Čepurin: Kosovo je oteto, a Krim se odvojio

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin rekao je da se pripajanje Krima Ruskoj Federaciji ne može porediti sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, prenosi Beta.

"Živimo u svetu dvostrukih aršina. Kosovo je nezakonito otrgnuto od Srbije, a Krim je izvršio ujedinjenje sa Rusijom u skladu sa međunarodnim pravom", rekao je Čepurin na okruglom stolu "Kosovo-Krim: Sličnosti i razlike" u Beogradu.

Kako je istakao, Krim se obratio Rusiji sa molbom o ujedinjenju, i krimska skupština je donela odgovarajući dokument koji je bio razmotren u Ruskoj dumi, čime su uzeti u obzir međunarodno pravo i povelja Ujedinjenih nacija, dok je u Kijevu izvršen "državni udar".

"Kada je Kosovo proglasilo svoju nezavisnost, u Srbiji je postojala legalna vlast. Sve se na Kosovu desilo zahvaljujući vojnom udaru izvan granica, kada su poginule hiljade ljudi", rekao je ambasador.

Osvrćući se na izjavu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame da se Kosovo otcepilo nakon referenduma, Čepurin je naveo "pravilo diplomatije" po kojem "govoriš kada je nešto korisno za tebe, a kada nije, bolje ćuti, ali nikada ne govori neistinu".

Čepurin je istakao da je Rusija zadovoljna stavom Srbije o ukrajinskoj krizi, kao i izjavama zvaničnika da neće kvariti odnose sa Moskvom, ali nije odgovorio na pitanje da li bi Srbija ako promeni stav trpela posledice.

Komentarišući mogućnost da Skupština Srbije usvoji novu razoluciju o Kosovu, kako je najavio predsednik Tomislav Nikolić, Čepurin je ocenio da to pitanje treba razmotriti.

Upitan da prokomentariše izjavu svrgnutog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča za agenciju Frans pres, da bi želeo da Krim sa širokom autonomijom ostane u Ukrajini, Čepurin je rekao da nije upoznat sa tom izjavom i poručio novinarima da prate ruski Itartas.

Predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje Stevica Deđanski rekao je da se Deklaracija o nezavisnosti Krima poziva na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu, ali da Rusija nije prihvatila to mišljenje u delovima koji se kose sa Rezolucijom 1244.

Kako je naveo, to predstavlja dokaz da Rusija nije posredno priznala nezavisnost Kosova pozivanjem na taj presedan u slučaju pripajanja Krima.

Učesnici okruglog stola istakli su da na Krimu nije izvršena "agresija", kako tvrde zvaničnici Zapada, dok su na referendumu za prisajedinjenje Rusiji glasali i Tatari i druge manjinske zajednice.

Vojnopolitički komentator Miroslav Lazanski rekao je da je do krize u Ukrajini došlo zbog širenja NATO-a na istok, dok je sporazum o prisustvu ruske flote na Krimu stalno bio pod pretnjom revizije.

Prema njegovim rečima, od ulaska Ukrajine u severnoatlantski savez u narednom periodu "nema ništa", a situacija je mogla biti izbegnuta samo u slučaju da je Zapad pozvao Rusiju da uđe u EU i NATO.

Analitičar Branko Radun ocenio je da su prozapadne snage u Ukrajini sprovele puč, i da je zbog "haosa" koji je usledio u državi bila "prirodna odluka" stanovništva Krima da se izjasni za pripajanje Rusiji.

On je naveo da prozapadna opcija predstavlja manjinu u Ukrajini, kao i da neguje tradiciju kolaboracionista iz Drugog svetskog rata, sa jakom antiruskom i antisemitskom strujom u vidu ekstremno desničarske partije Svoboda.