DS bira predsednika

18.43 - Dragan Đilas izabran za predsednika DS-a većinom glasova delegata vanredne izborne skupštine te stranke.

15.45 - Počelo glasanje za novo rukovodstvo DS-a.

13.58 - Uvedena institucija počasnog predsednika Demokratske stranke. 

12.35 - Predsednik DS-a Boris Tadić podnosi izveštaj o radu stranke. 

12.18 - Počela izborna skupština Demokratske stranke. 

Na vanrednoj Izbornoj skupštini Demokratske stranke delegati će izabrati novog stranačkog lidera, a naslednik Borisa Tadića na čelu demokrata biće Dragan Đilas ili Branimir Kuzmanović.

Predsednik DS-a Boris Tadić poručio je na vanrednoj izbornoj skupštini da je DS jedini politički činilac sposoban da transformiše društvo, ali da i sam ima potrebu za reformama koje moraju biti hrabre.

"Čeka nas težak posao u budućnosti. Ukoliko DS nastavi da još više razvija proces diskusije i pokaže snagu da samu sebe menja, imaće legitimitet da ponovo preuzme vlast vrlo brzo i nastavi da nosi barjak slobode i demokratije", rekao je Tadić.

Ako ne pokažemo tu snagu, plaćaćemo cenu i to bi vi, koji ćete voditi DS trebalo da imate na umu, upozorio je Tadić i dodao da je on dao sve što je mogao da očuva integritet Demokratske stranke i podignem njen uticaj u građanstvu.

Lider demokrata je podsetio da je DS formirana da bi se sprečio rat u bivšoj Jugoslaviji i da bi se kreirala vizija razvoja zemlje i naglasio da bi stranka trebalo da prednjači u tom teškom i kompleksnom poslu.

Tadić je kandidatima za predsednika DS-a Draganu Đilasu i Branislavu Kuzmanoviću poručio da ih očekuju teški dani i da preuzimaju veliku odgovornost, ne samo za budućnost stranke, Srbije i regiona, već i za doprinos izgradnji mira i stabilnosti.

Ulazak Tadića u salu centra Sava propraćen je burnim aplauzom i skandiranjem "Borise, Borise", a veliki broj delegata pozdravio je dosadašnjeg predsednika DS-a na nogama. Skupština ima 3.200 delegata, a u 12 sati verifikovano je prisustvo 2.881 delegata.

Reč kandidata za predsednika

Dragan Đilas, kadidat za predsednika partije, poručio je da ne postoji ni jedna velika stvar u Srbiji koju DS nije uradio, ali je, kako je istakao, i delimičo odgovoran zbog teške ekonomske situacije u zemlji.

Đilas je rekao da ta stranka mora da se izvini građanima koji su je podržavali, ako želi da vodi Srbiju, i dodao da je neophodno da se pod hitno napravi jasan plan za izlazak iz krize.

"Da se izvinimo ne zato što nismo ispunili obećanja, nego što nismo uradili sve što smo mogli i što je mnogima od nas kriza bila izgovor za sve", istakao je Đilas.

Đilas je ocenio da je potrebno da se svi u stranci odrede prema svojim greškama jer "nisu svi isto radili i grešili pa nisu svi isto ni odgovorni" i pohvalio postupak predsednika DS-a Borisa Tadića koji je preuzeo odgovornost za izborne rezultate i povukao se iz izborne trke u stranci.

Drugi kandidat za predsednika stranke Branimir Kuzmanović rekao je da se kandidovao za tu funkciju, jer je delio zabrinutost za budućnost DS i Srbije i da nije mogao da ćuti u trenutku kada je moglo da se desi da DS oslabi, već je ponudio dogovor za bolju stranku.

Kuzmanović je napomenuo da se samo u DS mogu da se čuju različita mišljenja i pozvao građane da se učlane u tu stranku jer samo u njoj mogu slobodno da govore.

Kandidat za zamenika predsednika DS-a Bojan Pajtić poručio je da stranka više ne sme ponavljati greške koje je činila i da nova stranačka politička generacija mora da povrati poverenje građana.

"Mi nudimo Srbiji novi sporazum prema kome će svi biti vrednovani prema svom znanju i rezultatima i prema kome će se raditi javno. Nikada nećemo menjati obraz za džep", rekao je Pajtić obraćajući se delegatima izborne skupštine DS-a.

Pajtić je istakao da DS nudi Srbiji novi sporazum sa novom energijom i novom političkom generacijom, kao i da stranka mora da ispravi greške koje je činila u prošlosti, a koje su dovele do opadanja poverenja među građanima u reforme koje je stranka sprovodila.

Rakić: Nema više skrivanja iza rejtinga Borisa Tadića

Skupštini DS-a obratili su se i kandidati za potpredsednika stranke, a najviše pažnje privukao je govor šefa kabineta nekadašnjeg predsednika države Borisa Tadića, Miodraga Rakića.

Rakić je rekao da se stranka mora vratiti po, kako je naglasio, stare recepte u 1997. i 1999. godinu i prestane da vodi računa koliko je blizu ili daleko od vlasti, već da edukuje građane i da ih čuje.

"Vreme u kome je bilo dovoljno da se samo stavite na listu, a da će onda Tadićev ili nečiji drugi rejting to da reši je iza nas. Svako od nas, kao odgovoran čovek, mora biti sposoban da donosi glasove, i ako to ne shvatimo, neko drugi će menjati Srbiju", istakao je Rakić i poručio da o svim funkcionerima DS u budućnosti članovi stranke treba da sude na osnovu rezultata, a ne na osnovu onoga što govore.

Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović ocenio je danas da je ta partija u prethodnom periodu nije dovoljno radila ni na vaspitavanju samih članova stranke.

Treba živeti za politiku, a ne od politike. Dokle god neki misle da je politika lukrativna delatnost a ne posao od šireg društvenog značaja da se unapredi opšte dobro, ne možemo računati na velike uspehe", rekao je Mićunović.

Mićunović, koji je ponovo jedini kandidat za predsednika Političkog saveta, rekao je da je DS u prethodnom periodu zapostavila kontakt sa sindikatima i nezaposlenima ali i sa inteligencijom, koja je "baza srednje klase i bez koje ne može biti demokratije i slobode".

Član Glavnog odbora DS-a, književnik Gojko Tešić izjavio je da je dogovor o povlačenju Borisa Tadića iz izborne trke u stranci "truli kompromis čija će se ružna strana vrlo brzo pokazati" i da to nije zalog za izlazak DS iz krize, već naprotiv.

"Nije Boris Tadić izgubio izbore, već DS, a Tadić samo plaća ceh", rekao je Tešić na Izbornoj skupštini Demokratske stranke.

Kandidati za predsednika stranke

Snage na Izbornoj skupštini odmeriće dva Beograđanina: Dragan Đilas i Branimir Kuzmanović.

Sadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je postao član DS-a 2004. godine, kada je izabran za člana Izvršnog i Glavnog odbora, a na Skupštini DS-a 18. februara 2006. je izabran za člana Predsedništva DS-a za region Beograda.

U junu 2006. izabran je za predsednika Gradskog odbora DS-a, dok je za zamenika predsednika partije izabran 18. decembra 2010. godine.

Za gradonačelnika Grada Beograda prvi put je izabran 19. avgusta 2008. godine, a drugi put nakon ovogodišnjih majskih izbora.

Đilas je rođen 22. februara 1967. u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju i diplomirao na Mašinskom fakultetu, smer vazduhoplovstvo.

Radio je kao novinar na Radio Indeksu i jedan je od osnivača Radija B92, gde je kasnije bio urednik Informativnog programa, a u to vreme ta radio stanica je dobila nekoliko nagrada.

Kao student-prorektor je učestvovao u opozicionom radu, predvodeći studentske demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića 1991. i 1992. godine, a aktivno je učestvovao i u demonstracijama protiv režima 1996. i 2000. godine.

Od 2004. do formiranja Vlade Srbije 2007. godine obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike, a od maja 2007. do jula 2008. bio je ministar u Vladi Srbije zadužen za sprovodenje Nacionalnog investicionog plana.

Kako piše na sajtu Gradske uprave, suvlasnik je Kompanije "Multikom", vodeće kuće u oblasti medijskog poslovanja na teritoriji bivše SFRJ.

Osnivač je i potpredsednik Humanitarne organizacije "Naša Srbija" koja se brine o deci koja su u ratovima na prostoru bivše SFRJ ostala bez jednog ili oba roditelja.

Drugi predsednički kandidat Branimir Kuzmanović (1968), koji trenutno obavlja funkciju predsednika beogradske opštine Vračar, član je Demokratske stranke od njenog ponovnog osnivanja 1990. godine.

Od 1996. godine je bio odbornik te stranke u opštini Vračar, a četiri godine potom član i zatim predsednik Izvršnog odbora opštine i član Opštinskog veća.

Za predsednika opštine Vračar prvi put je izabran 2006, ponovo 2008. i 2012. godine.

Pre početka političkog angažmana bavio se programiranjem i novinarstvom, a po zanimanju je inženjer elektrotehnike.

Kuzmanović je, takođe, bio viši instruktor za političke veštine Nacionalnog demokratskog instituta i u tom svojstvu držao je obuku političkim aktivistima u Azerbejdžanu, Rumuniji, Belorusiji, Poljskoj, Makedoniji i Crnoj Gori.

Prva izborna skupština 1990. godine

DS je od osnivanja prošla kroz niz unutrašnjih izbornih ciklusa i promenila tri predsednika, a na predstojećoj izbornoj skupštini delegati će se četvrti put u istoriji stranke opredeljivati između dva kandidata.

Demokratska stranka je, za razliku od ostalih na srpskoj političkoj sceni koje su svoje lidere po osnivanju uglavnom birale aklamacijom, praktično rođena unutrašnjom demokratskom utakmicom - odmeravanjem snaga Dragoljuba Mićunovića i Koste Čavoškog na prvoj izbornoj skupštini u septembru 1990. godine.

Mićunović je ubedljivo pobedio Čavoškog i stranku vodio naredne četiri godine, ali od svog naslednika Zorana Đinđića nije izgubio glasanjem u demokratskoj proceduri, već je na vanrednoj skupštini stranke 25. januara 1994. godine podneo ostavku da bi očuvao jedinstvo stranke i tako omogućio Đinđiću da bude izabran kao jedini kandidat.

Prvi i do danas jedini pokušaj osporavanja nečije liderske funkcije u DS u regularnoj stranačkoj izbornoj proceduri dogodio se 27. februara 2000. godine, kada je Slobodan Vuksanović pokušao da svrgne Zorana Đinđića sa mesta prvog čoveka stranke.

Đinđić je tada Vuksanovića pobedio sa 605 delegatskih glasova, naspram 485 koje je dobio njegov protivkandidat.

Nakon ubistva Đinđića u martu 2003. godine, odlukom Glavnog odbora stranke, ulogu vršioca dužnosti predsednika stranke preuzima Zoran Živković, koga je, međutim, na prvoj sledećoj izbornoj skupštini stranke, 27. juna 2004. godine, pobedio Boris Tadić, sa 1.538 prema 296 glasova delegata.

Najduži mandat na čelu DS-a imao je Zoran Đinđić koji demokrate vodio devet godina i nepuna dva meseca.