Sindikati i politika

Prava radnika u Srbiji, iako ih formalno štite sindikati, konstantno se krše, utvrdio je zaštitnik građana. Najčešće im se ne plaća prekovremeni rad i ne dozvoljava nedeljni i godišnji odmor.

Pored poljoprivrednika, penzionera, advokata, glumaca, možda će i sindikati posle izbora imati svoje predstavnike u parlamentu. Ako uđu u Skupštinu, Samostalni sindikat tražiće osnivanje Sudova rada zato što kažu da radni sporovi od kojih zavisi egzistencija radnika i njhovih porodica, traju i do 20 godina.

"Ono što bi bilo neophodno kada su zaposleni u pitanju to je da se ustanove sudovi rada i tu će sigurno biti dosta inicijativa sa strane sindikata", kaže Slavica Savić iz Samostalnog sindikata Srbije. 

Ulazak nekoliko sindikalaca u parlament neće odmah bitno promeniti položaj radnika, ali će se njihov glas dalje čuti, kažu u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata.

"Imaćemo mogućnost da na vreme imamo informaciju pa da pokretanjem radnika i organizovanjem štrajkova i protesta sprečimo donošenje nekih zakona koji po našem interesu neće biti u interesu radnika", kaže Ranka Savić iz ASNS-a.

Sindikati su razjedinjeni, ali svi smatraju da pojedinačno nemaju šanse da pomognu radnicima i da zbog toga moraju ući u Skupštinu. Zapadna iskustva govore da su neke levičarske političke partije odlučile da najmanje 20 odsto poslanika bude iz sindikata.

"Tek onog trenutka kada sindikati budu zajednički nastupili, kada budu zajednički imali neke svoje kandidate, da budu zajednički na jednoj listi, onda možemo očekivati da će ti predstavnici sindikata u parlamentu moći nešto da urade za radnike", kaže Željko Veselinović iz Ujedinjenih sindikata Srbije Sloga.

Nezvanično se procenjuje da oko pola miliona ljudi radi na crno, što poslodavcima omogućava da ucenjuju radnike. Država delimično toleriše kršenja sindikalnih prava.