Podrška Evropskog parlamenta

Velikom većinom glasova, Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio je Predlog rezolucije o napretku Srbije. Predlog rezolucije usvojen je sa 62 glasa "za" i samo 4 "protiv", uz pet uzdržanih.

Tekst rezolucije, koji će se naći na plenarnom zasedanju pred poslanicima Evropskog parlamenta, dopunjen je preko usmenih amandmana. Pohvaljuje se skorašnji napredak u dijalogu Beograda i Prištine, a posebno se ističe dogovor o regionalnoj saradnji, kao i napredak u implementaciji do sada postignutih dogovora.

Odbor Evropskog parlamenta poziva lidere EU (Evropski savet) da odobri Srbiji status kandidata i da što pre počnu pregovori o tome, s obzirom na to da je Srbija ispunila sve uslove koje su u decembru 2012. postavili lideri EU.

U predlogu rezolucije navodi se da bi, s obzirom na Mišljenje Evropske komisije o napretku Srbije, iz oktobra 2011, pregovori o članstvu s Beogradom "trebalo da počnu što pre, čime bi se pokazala privrženost Evropske unije perspektivi te zemlje za ulazak u EU".

Prilikom glasanja o konačnom predlogu Rezolucije o procesu evropske integracije Srbije, nije prihvaćen amandman grupe rumunskih poslanika u kojem se "podstiču srpske vlasti da uvedu rumunski jezik u škole u severoistočnoj Srbiji i da obezbede pristup medijima na rumunskom jeziku za tamošnje Rumune–Vlahe", prenosi Beta.

Rumunski parlamentarci su, takođe, tražili da se "rumunski uvede u javni život u gradovima i selima gde živi više od 15 odsto tog stanovništva, kao i da se Rumunskoj pravoslavnoj crkvi dodeli status 'tradicionalne crkve' i njena nadležnost proširi na celu teritoriju Srbije".

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin saopštio je da će uputiti pismo srpskim vlastima sa sugestijom da se i u "centralnoj Srbiji na isti način kao u Vojvodini zajamči potpuna zaštita prava manjina", što bi, prema njegovim rečima, obuhvatilo i vlašku i bugarsku manjinu.

Dalji put ka EU zavisi od Srbije

Evropski parlamentarci pozdravljaju napredak Srbije u sprovođenju reformi i stavljaju do znanja da dalji napredak Srbije u integraciji u Evropsku uniju zavisi od napretka u obezbeđivanju Kriterijuma iz Kopenhagena. S tim u vezi posebno se naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava, kao i "boljeg delovanja tržišne privrede".

Evropski parlament traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini, kao i doprinos koji su predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović dali jačanju veza Srbije i Hrvatske.

Takođe se pozdravlja to što su srpske vlasti privele pravdi preostale odbegle optuženike Haškog suda, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uz napomenu da je nužno istražiti koje su "mreže podrške koje su oni imali, posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama".

Evropski parlamentarci pozdravljaju napredak u borbi protiv korupcije u Srbiji, ističući odluke Ustavnog suda o sprečavanju sukoba interesa na javnim položajima, ali napominju da postoje "povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju, što je opšti problem u regionu".

U predlogu rezolucije se od srpskih vlasti traži jačanje državnih tela za bitku protiv korupcije i podvlači da je "istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište".

"Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak", ocenjuje se u dokumentu i poziva vlada u Beogradu da i dalje usvaja mere kako bi se ti monopoli ukinuli, a veće olakšice dale za osnivanje malih i srednjih preduzeća.

Takođe se ukazuje na "mnoge nepravilnosti, posebno u privatizaciji i javnim nabavkama" i traži tačno utvrđivanje javnog vlasništva kako bi se "obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje", a predočava se i nužnost "nastavka restitucije privatne imovine i sprečavanja da privatni interesi otuđe javna dobra".