Imate više od 40 godina: može li AI da vam uzme posao i kako da ne postanete višak

Imate 50 godina, kredit i posao koji možda neće opstati šta radite?

Završili ste školu ili fakultet, naučili posao, stekli dvadeset ili trideset godina iskustva. Možda ste konačno došli do pozicije na kojoj ste mislili da možete da budete mirni do penzije.

A onda su se pravila skoro preko noći promenila.

Veštačka inteligencija već preuzima deo zadataka koje su do juče radili ljudi, kompanije traže nova znanja, a ono što je pre samo nekoliko godina bilo dovoljno za dobar i siguran posao danas to više ne mora da bude.

Mladom čoveku je lako reći: uči, prilagodi se, promeni profesiju. Ali šta ako imate 45 ili 50 godina, porodicu, kredit i dve decenije uložene u jednu karijeru?

Miloš Turinski iz Infostuda, firme koja godinama prati stanje na tržištu rada, odgovara jednostavno na pitanje „Ko danas može da kaže da je završio sa učenjem i da će do penzije raditi ono što već zna“:

„Niko.“

„Niko ne može da kaže: ja sam sad završio sa učenjem. Mi sad tek počinjemo da učimo i da širimo sve ono što smo do sada radili“, kaže Turinski.

Programer, računovođa, prevodilac, novinar ko ima razloga za brigu

Kada se govori o veštačkoj inteligenciji, često čujemo umirujuću rečenicu da ona neće zameniti čoveka, nego da će čoveka zameniti čovek koji ume da koristi VI.

Novi alati, kaže Turinski, već postaju deo sposobnosti koje tržište očekuje od zaposlenih.

Ali šta to znači za konkretna zanimanja?

Evo kratkih odgovora na pitanje da li sledeća zanimanja imaju razloga za brigu ako ne žele da uče na novi način da rade svoj posao

Programer? Da.

Računovođa? Ima.

Prevodilac? Ima.

Administrativni radnik? Da.

Za marketinške stručnjake odgovara: „Polako, ali sigurno“.

Kod advokata, međutim, očekuje da će VI pre postati moćan alat nego potpuna zamena čoveka.

Frizeri i automehaničari - bar za sada, u sigurnijoj poziciji.

Turinski ipak upozorava da niko ne može pouzdano da kaže šta će biti za pet ili deset godina.

Ako jedan čovek uz AI može da uradi posao trojice šta će biti sa ostalom dvojicom?

To je neprijatniji deo priče o veštačkoj inteligenciji.

Ako nova tehnologija omogući jednom zaposlenom da za isto vreme uradi ono za šta je kompaniji ranije bilo potrebno više ljudi, šta se dešava sa ostalima?

Turinski smatra da VI, bar u ovoj fazi, preuzima pre svega delove posla: ponavljajuće zadatke, unos i obradu podataka, analize i projekcije. Čoveku, kaže, ostaju procena rizika, odgovornost, širi kontekst i poslovi u kojima je neophodna ljudska interakcija.

Ipak, upravo su jednostavniji i početnički poslovi među prvima na udaru. Kada govori o zanimanjima za kojima bi potražnja mogla da opada, Turinski izdvaja poslove unosa podataka, određene vrste testiranja i poslove u kol-centrima – zadatke koje VI već sada može da obavlja.

To međutim otvara i drugo pitanje: ako tehnologija prvo preuzima poslove na kojima su ljudi nekada sticali početno iskustvo, kako će izgledati ulazak novih generacija na tržište rada?

Posle 45. godine problem nije samo znanje

Za ljude u četrdesetim i pedesetim situacija je drugačija.

Oni često imaju veliko profesionalno iskustvo, ali i mnogo manje prostora da rizikuju. Turinski podseća da su ljudi od 45 i 50 godina i ranije bili osetljivija kategorija na tržištu rada, a da su žene starije od 50 godina u još težoj poziciji.

„Imamo diskriminaciju“, kaže Turinski.

Pozivajući se na istraživanje koje je Infostud radio u saradnji sa organizacijom „Žene na prekretnici 45+“, navodi da kod visokoobrazovanih žena problem nisu bili iskustvo i znanje koje već poseduju, već veštine koje nisu stekle ili su izgubile tokom promena na tržištu, u tom trenutku pre svega digitalne veštine i poznavanje stranog jezika.

Ali, dodaje, ni sva odgovornost ne može da se prebaci na zaposlenog. I poslodavci moraju da ulažu u obuke, dokvalifikacije i prekvalifikacije ljudi čiji se poslovi menjaju.

Ne bacajte 20 godina iskustva i ne počinjite od nule

Da li bi onda čovek koji shvati da mu je profesija ugrožena trebalo potpuno da promeni karijeru?

Za ljude od 40 ili 50 godina Turinski to ne vidi kao prvo rešenje:

„Kreni od nule. Nerealno je.“

Umesto toga, savetuje da čovek ne odbaci znanje i iskustvo koje je godinama sticao, već da pokuša da ga poveže sa novim alatima i potrebama tržišta.

„Bolje je da ne zapostavite svoje iskustvo i znanje koje imate... Nadogradite to i radite da vidite šta može bolje i šta može više u tome u čemu ste do sad radili“, kaže Turinski.

Tako, na primer, komercijalista koji nauči da koristi nove sisteme za organizaciju posla postaje konkurentniji. Računovođa ili administrativni radnik koji ume da koristi VI za unos i obradu podataka, ali zatim ume i da te podatke protumači i predstavi menadžmentu, zadržava vrednost koju sama tehnologija nema.

Digitalna pismenost više nije dovoljna

Do nedavno je jedan od najčešćih zahteva poslodavaca bila digitalna pismenost.

Danas se ona, kaže Turinski, već podrazumeva.

„Sad smo već počeli da pričamo o VI pismenosti. I to je negde opet počelo da se podrazumeva.“

Pored tehnoloških znanja, raste vrednost upravo onih sposobnosti koje se teže automatizuju: kritičkog razmišljanja, sposobnosti komunikacije i spremnosti na učenje i usavršavanje.

To je posebno važna promena za ljude koji su odrastali sa idejom da obrazovanje ima početak i kraj: završiš školu ili fakultet, naučiš profesiju i onda je obavljaš.

Na novom tržištu rada taj model sve manje postoji.

Ni mladi više ne mogu da izaberu „sigurnu profesiju“

Ni generacije koje tek ulaze na tržište, međutim, nemaju jednostavan izbor.

Turinski podseća da smo pre samo nekoliko godina decu masovno usmeravali ka IT industriji, verujući da će im ona garantovati posao i dobru zaradu.

Danas se i to tržište značajno promenilo. Prema podacima koje iznosi u „Analogiji“, broj IT oglasa u prvih šest meseci ove godine bio je 32 odsto manji nego u istom periodu prethodne godine, a poslodavci sve više traže ljude sa širim znanjem i iskustvom, a ne poznavanjem samo jedne tehnologije.

Zato Turinski roditeljima ne preporučuje da detetu biraju školu samo prema listi trenutno najplaćenijih zanimanja.

Ta lista, upozorava, za pet godina može izgledati potpuno drugačije.

Šta će onda čoveka čuvati od tržišta koje se stalno menja

Na pitanje šta bi danas savetovao detetu od 15 godina, Turinski izdvaja strani jezik, razumevanje novih tehnologija i sposobnost komunikacije sa ljudima.

Za one koji su školu odavno završili poruka je drugačija, ali možda još važnija.

Ne treba čekati trenutak u kojem će profesija nestati da bismo počeli da razmišljamo šta sledi. I ne treba odbaciti dvadeset godina iskustva zato što se pojavila nova tehnologija.

Potrebno je naučiti kako da ono što već znamo vredi i u svetu koji se promenio.

A čak ni Turinski, čovek koji svakodnevno prati tržište rada, na pitanje da li se ikada zabrine za budućnost sopstvenog posla ne odgovara da je miran.

„I dan-danas postoji ta briga.“

Kaže da AI već može da analizira podatke, napiše tekst i napravi prezentaciju, veliki deo onoga što i sam radi. Ali i dalje veruje da ostaje prostor koji tehnologija teže zamenjuje: ljudski razgovor.

Ceo razgovor Ane Manojlović sa Milošem Turinskim iz Infostuda gledajte u novoj epizodi podkasta „Analogija“.