Analogija – Dragan Petrović Pele: Manda i ja smo morali da dodamo ono „mnogo je, kume“

Dragan Petrović Pele, nije dobio svoj nadimak po slavnom fudbaleru. Kaže da je bio prosečan kada je igrao fudbal kao mali, a da je nadimak zapravo analogija sa prezimenom.

„To je zbog prezimena Petrović, pa onda kao Pepsi, Peca, Peca mi nekako ne stoji, mislim. Pa ni Pepsi“, smeje se Petrović i dodaje da ga ni žena više ne zove Draganom, čak ni kada se naljuti na njega. „Ja mislim da je ona zaboravila da je meni ime Dragan“, kaže Pele.

Kada se seća svog detinjstva u Beogradu, kaže da svi mi ulepšavamo našu prošlost i pamtimo samo lepe stvari.

„Na Dorćolu sam odrastao, živeo sam tamo 22 godine i to moje detinjstvo, to su najlepši dani. Beograd u to vreme jeste bio romantičan, bilo je manje gužve, kad dođe petak po podne, mi smo igrali fudbal na sred ulice Venizelosove koja je bila jako prometna i onda, ali to ne može da se poredi sa ovim saobraćajem koji imamo danas.“

Dosta vremena je provodio u Skadarliji i kaže da mu je taj deo Beograda veoma lep. Deo detinjstva provodio je i na Dušanovcu kod bake i deke, pa je zajedničko dvoriše Dorćola, menjao samo svojim na Dušanovcu. „Nisam siguran koliko mogu da se setim tog dečaka i koliko mogu da ga vizualizujem, u svakom smislu, ali se sećam da mi je to dvorište izgledalo strašno veliko u to vreme“, seća se Pele.

Nikad nije razmišljao o tome da se odseli iz Beograda: „Ne mogu da zamislim sebe da odlučim da odem iz Beograda i da se nikada ne vratim. Ja sam kućni zmaj“. Ipak, voli da otputuje na neka mesta gde drugi ne bi rado išli:

„Meni su strašno zanimljive neke destinacije gde niko ne ide. Ja bih sad otišao u Pojas Gaze da vidim kako je. Tako sam 1982. godine otišao u Istanbul, tamo je bio državni udar, ja sam otišao samo zbog toga da vidim kako to izgleda. Da se šetam tamo ulicama. Bilo je vrlo zanimljivo, kao u filmovima.“

Išao je i u Albaniju, iznenadio ga je suv krajolik, kako je sve u kamenu.

„Meni je bilo jako zanimljivo da odem u Albaniju, da upoznam te ljude, prosto da osetim atmosferu, energiju i tako dalje. I vrlo sam se iznenadio i to prijatno. Čovek treba biti otvoren i ne treba da bude tako uskogrud i uplašen. Dakle, idi pogledaj. Možda ti se neće ništa desiti.“

Dragan Petrović Pele kaže za podkast @analogija da se seća sebe i iz vremena kada je imao tamnu kosu. „Imam i fotografiju da to dokažem“. Da to dokažem i ponekad i pokažem“, kaže kroz smeh Pele. Objašnjava da je reč isključivo o genetici i da su mu i dede bile sede. Posle malo razmišljanja ipak kaže da je taj Dragan sa tamnijom kosom bio bezbrižniji Dragan.

„Znate, uvek ste bezbrižni kad drugi vodi računa o vama. Kad ne morate da sami se brinete o svojoj egzistenciji, kada ne morate da brinete o tuđoj egzistenciji, o egzistenciji svoje porodice, svoje dece. Dakle, naravno ste bezbrižniji. Mislim, baš vas brinu“, kroz smeh kaže Pele.

„Pred kraj puberteta, počeo sam intenzivno da mislim i da se brinem. Jao, majko moja, šta mene čeka u ovom životu. Pa ću morati da razmišljam o infostanu, o struji, o kiriji, ko će platiti hranu, ko će ovo, ko će ono. Danas bih tom Draganu rekao, opusti se čoveče, rešićemo, to nije problem. Utešio bih samog sebe“, kaže Pele.

I taj mali Dragan je znao da će da bude glumac. Još u petom razredu kada su radili predstave dopalo mu se i tu je video sebe.

Iako kaže da ne pravi ništa opipljivo kao glumac, utisak koji ostavlja publici je nešto vredno.

„To uopšte nije naivno. Nije to česta pojava da glumac oseti šta publika oseća, ali ponekad ako imate sreće, da dobijete takvu ulogu i da dostignete taj nivo da je dobro uradite, publika vam to vraća. I mislim da je to jedno zaista vredno ispunjenje koje ponesete. Mislim, ima tih trenutaka, nisu tako česti, nije to masovna pojava, ali dešava se. I to je vrlo prijatno.“

Otkriva nam da mu je nedavno jedna žena na benzinskoj stanici izjavila ljubav. „Nisam odmah reagovao, mislio sam da govori nekom drugom, ali ona se okrenula i rekla mi divni ste, gledala sam vas u pozorištu, to mi je potpuno osvežilo dan.“

Govoreći o umetnosti, Pele citira Marloa koji je govorio da umetnost nije ukras dokolice, već da je umetnost ultimativna granica normalnosti.

„Diogen nije poznat po tome što stanuje u buretu. Nije on bio toliko skroman pa voleo da se zatvori u bačvu. Poznat je po tome što je tražio čoveka po danu, ali sa svećom. I nije mu baš išlo. Gde je tražio čoveka? Pa, među ljudima. Znači taj sadržaj, najvažniji sadržaj, čovek u ljudima. Mislim, on je negde najprisutniji u sferi umetnosti. I danas tražimo čoveka svećom, iskreno rečeno“, objašnjava Pele.

Govoreći o težoj strani svog posla, Petrović objašnjava za podkast   @analogija da mnogi misle da su glumci dobri lažovi, a da zapravo ne shvataju da je dobar glumac samo onaj koji je u potpunosti iskren.

Pele vodi šestu, poslednju generaciju kao profesor na FDU. Od svih stvari koje bi voleo da učenici nauče od njega izdvaja samo jednu:

„Voleo bih da nauče da budu dobri ljudi. Da ne dozvole sebi da se lako pokvare. Da prepoznaju šta su to niske slabosti. Da ne povlađuju svojim slabostima. A šta da radimo? Borimo se protiv toga. Neko više, neko manje. Neko vidi u tome benefit. Neko izgubi smisao šta će s tim. Ja bih voleo da oni svi budu dobri.“

Kaže da se sve generacije razlikuju i da su neuporedive. Jedne su tiše, druge glasnije. I svaka od njih zahteva drugačiji pristup. U podkastu @analogija Pele se setio i trenutka kada mu je mlada gumica Iva Ilinčić ispričala kako ju je Miroslav Aleksić seksualno zlostavljao.

„To kad sam čuo, ja sam bio zaista iskreno veoma šokiran. To je jako neprijatno, znate, to je jako neprijatno. Mene je to potpuno pokosilo, ali i otežalo je posao, zaista, zato što i u prethodnoj generaciji i u tadašnjoj generaciji sam imao dve devojke koje su... prošle isto. Prilično komplikovana situacija, ali nekako smo izašli iz toga. Na svu sreću, to su mlade osobe i one će to kompenzovati nekako. Završiće se to, kako će se završiti, šta znam. Završiće se, nadamo se onako kako treba, pravedno.“

Ima mnogo replika koje je Pele izgovorio u svojim ulogama, a koje su ušle u svakodnevni govor. Jedna od njih je „Mnogo je, kume“ iz filma Lepa sela, lepo gore. Petrović kaže da glumac ponekad doda malo svog teksta, što nije zlonamerno i nije loše.

„I onda smo Manda i ja razmišljali kako možemo da ukrasimo malo ta dva lika. Da malo izađu iz tog okvira realističnog. Rat je okruženje koje nije prirodno. Malo izlazi iz okvira, i ljudskih i realističnih okvira. I onda smo mislili da malo nešto dodamo. Da ga zavrnemo. Pročitali smo ta dva karaktera i znali smo šta treba da radimo. A i lepo smo se slagali. Bila je mnogo lepa atmosfera na snimanju. To je jako važno.“

Pele ima jednu strast, a to je ljubav prema satovima. O njima zna mnogo i često ih zagleda u izlozima. „Volim ja satove, ali nemam para da ih kupim. Bilo bi lepo i da imam para da kupim tako neki sat, koji je zaista pravi sat“, kaže kroz smeh Pele.

Ljubav prema satovima mu je preneo otac koji je imao satove i popravljao ih sam. Pošto nema strpljenja niti znanja da radi na satovima, Pele kaže da ih zato rado zagleda. „Uđem u ove tržne centre i onda obiđem sve prodavnice. Stalno iste. Oni ljudi već znaju, mislim, provalili su da nisam lud, da neću ništa, da samo gledam. Simpatično je to, uvek malo popričamo.“

Satovi za Peleta nisu u vezi sa vremenom: „Vreme je konvencija. Mislim, 24 sata, 12 sati, 10 sati, mislim, nebeska tela, aj’ sad, svako objašnjava svoju tezu i teoriju o tome šta je vreme. Ja mislim da vreme ne postoji, postojimo mi koji igrom slučaja, pod dejstvom i tih nebeskih tela i vremenskih prilika i načina života, iskreno tako, oksidiramo u prostoru. Ja sat gledam kao jednu preciznu spravu, razmišljam o genijalnosti tih ljudi koji su došli do toga. Mislim, trebalo je stvarno biti genijalan, pa napraviti jednu takvu spravu.“

Dragan Petrović je u braku sa glumicom Olgom Odanović. Zajedno su skoro četiri decenije, a i kćerka je odlučila da postane glumica, čime on nije bio oduševljen. „Teško je devojkama, ženama, ženskom svetu, jako teško u glumi, pre svega zbog toga što ima malo ženskih uloga. Ako pogledate svetsku, sveukupnu literaturu, ja mislim da je odnos 1:5 ili 1:7 u korist muškaraca. To je muka živa.“

Kaže da nije hteo da joj pomogne pri upisu, ali da ona uspeva i bez njega. Kaže da je uspeo i on, iako mu niko nije pomagao.

Na putu do uspeha i Pele je imao padova. O tome kako ih je prevazilazio kaže: „Ustanem. Malo tresem prašinu i idem dalje. U Narodnom pozorištu bio je dekorater koji je voleo da popije. I pre predstave se popeo na most iznad scene i zaspao. Dole je išla opera neka, koja je popustila i on je pao dole na pod. Akteri na sceni stanu, dirigent stane, orkestar stoji, svi gledaju u njega. I on se pridigne, ustane, otrese malo prašinu, okrene se prema publici i kaže ‘Opa!’ i izađe. Eto, tako i ja ustanem, otresem prašinu, okrenem se prema publici i kažem ‘opa’ i odem.“

Dragan Petrović je za podkast @analogija rekao zbog čega voli Beograd. „Beograd volim zato što je to moj grad. Tu sam se rodio. Beograd je otvoren grad. Beograd je grad koji ima jednu od najsnažnijih gravitacionih energija u regionu. Beograd privlači sve.“

Na pitanje zbog čega ne voli Beograd Pele odgovara: „Ja ga samo volim“.