Od ponedeljka đaci ponovo u klupama – koliko je raspust doprineo manjem broju zaražene dece

Dr Snežana Rsovac, načelnica intenzivne nege na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, rekla je da je na toj klinici broj dece zaražene koronavirusom vidljivo manji u poslednjih sedam dana.

"Kovid pozitivna deca su u većini slučajeva bila asimptomatska, u suštini, samo sa osnovnom bolešću zbog koje su morali kod nas da se hospitalizuju. Imalo je i dece koja su imala određene simptome, ali nijedno koje je zahtevalo mehaničku ventilaciju", navela je dr Rsovac.

Istakla je da je smanjenje kontakata i kontrola doprinela manjem broju dece zaražene omikron sojem, koji je zarazniji.

Govoreći o deci koja su imala komplikacije, dr Snežana Rsovac rekla je da su ta deca najčešće imala bronhiolitis - stanje kada se dete guši, kašlje i nema dovoljno kiseonika i dodala da su dobro reagovala na terapiju, kao i da je bilo manje pneumonija i sličnih komplikacija.

Istakla je da je virus izmutirao i da su se promenili brzina njegovog prenošenja i virulentnost u odnosu na početni stadijum.

"I dalje se on vezuje preko ACE receptora, i dalje je spajk protein taj šiljak koji hvata receptore, ali kako je modalitet samog virusa i promena u spajk proteinu i N-proteinu, vezano za strukturu samog virusa, onda je i prilježnost za decu postala veća. Deca ipak imaju određeni broj takvih receptora", navela je dr Rsovac.

Govoreći o slučaju devojčice koja je za tri nedelje dva puta bila pozitivna na koronavirus, a u između dva testa dobila je i negativan test, dr Rsovac je istakla da postoje dve mogućnosti - lažno negativan test ili reinfekcija.

"Prva mogućnost, lažno negativan test između, jer svaki od ovih testova ima neki nivo specifičnosti, senzitivnosti za prepoznavanje partikula virusa, ako pi-si-ar, odnosno antigenski testovi na taj način otkrivaju prisustvo virusa", kazala je dr Rsovac i dodala je da je moguće da se dogodila i reinfekcija drugim sojem, što se, kako je istakla, retko dešavalo.

"Uvek postoje grupe dece koje su pod većim rizikom od svakog virusa"

Naglasila je da uvek postoje grupe dece koje su pod većim rizikom od svakog virusa.

"To su sva deca koja imaju komorbiditete, deca koja su sa hematološkim ili onkološkim oboljenjima, endokrinološkim, hronične kardiovaskularne bolesti koje postoje kod dece, urođene greške metabolizma i deca koja imaju ili primarnu imunodeficijenciju ili onu sekundarnu, usled uzimanja određenih lekova u sklopu lečenja osnovnih bolesti", objasnila je doktorka.

Dr Rsovac je objasnila da su deca koja su se zarazila omikron sojem u većoj meri imala kratkotrajnu temperaturu, kao i da su se, kod dece koja su imala jasnu i blagu kliničku sliku i kod kojih je okruženje pozitivno na koronavirus, odlučivali da ih ne testiraju.

Naglasila je da su, na neki način, druge virusne infekcije potisnute kada je jedan virus vodeći, a može postojati i obična prehlada koja se odlikuje simptomima sličnim gripu, ali da je malaksalost duža kod gripa.

Odgovarajući na pitanje zbog čega je starosna granica za vakcinaciju postavljena na 12 godina, dr Rsovac je objasnila da se uvek kreće od određenih stratifikacija uzrasta kada je u pitanju testiranje lekova i da su deca najosetljivija.

"Treba mnogo toga priložiti da bi se sprovela takva studija na deci. Između ostalog, za tu stariju grupu koja više naginje adolescenciji i odraslima, 12. godina je doba kada mi delimo detinjstvo za ulazak u pubertet i adolescenciju", kazala je dr Rsovac.

Dodala je da su razni razlozi roditelja koji ne žele da vakcnišu decu, od straha da li će uopšte delovati do toga da roditelji smatraju da deca ne mogu da se zaraze.

Dr Rsovac je objasnila da je kod dece slična varijanta virusa kod odraslih i da na istom principu deluje i na krvne sudove i na tkivo i dodala da se nada da se na proleće neće govoriti o koronavirusu.

Napomenula je da alergijske reakcije na polen već sad počinju i da 40 odsto odrasle populacije ima neku vrstu alergijskog rinitisa i da je savet da se pridržavaju propisane terapije.