Iskustva lekara s prve linije fronta – šta je specifično za ovaj talas korone

U bolnici u Batajnici je trenutno veliki priliv pacijenta, ali je, kako je rekao za Beogradsku hroniku Lazar Vrga, u poređenju s otvaranjem početkom decembra, kada su imali veliku "navalu" iz svih klinika, sada je mnogo stabilnije. "Sada se to stabilizivalo i nije toliko naporno kao što je bilo", rekao je Vrga.

Kada je reč o trećem talasu pandemije, Dejan Marković ocenjuje da je razlika što su svi sada stariji za jednu godinu, umorniji su i nisu uopšte imali godišnji odmor, ili je bio skraćen tako da im svaki sledeći talas pada sve teže.

"S druge strane, sada zaista imamo jedan veliki broj teških bolesnika, s teškom kliničkom slikom. Ono što je drugačije, prvo – ima mnogo više žena nego ranije. Druga stvar je što neki od tih bolesnika razvijaju veoma tešku kliničku sliku u prva dva, tri ili četiri dana od početka bolesti.

Ranije smo se lečili kod kuće pet, šest, sedam... deset dana pa nije došao bolesnik na vreme. Sada imamo ljude koji su se razboleli pre tri-četiri dana, i razvili su tešku kliničku sliku i bukvalno s trijaže, s prijemnog, dolaze u jedinicu intenzivnog lečenja", navodi Marković.

Dodaje da nema mnogo više mlađih koji su kritično oboleli, da je najveći broj zaista teško obolelih starija populacija. Međutim, navodi da ima i mladih i da su hiljadu puta ponovili da je ovaj virus čudan, nema pravila i potpuno zdrava osoba može smrtno da strada.

Zbog toga je, upozorava Marković, potreban oprez jer "nikad ne znamo kada će i kako ko da reaguje".

"Ima i mlađih, ekstremno gojaznih pacijenta koji nam dolaze u jedinicu intenzivne nege i ishod tog lečenja bude veoma težak i neizvestan", objasnio je Marković.

Ističe da neki pacijenti znaju, a neki i ne znaju kako su se zarazili. Ono što ne može da se isključi to su sada kontakti unutar kuće u okviru porodica, svako od tih starijih ljudi ima i svoje mlađe. To su ponekad kontakti s bolesnim članovima porodice.

Lazar Vrga se dva puta zarazio koronom

"Ne znam da li je bilo na poslu, prvi put je bilo u martu, kada sam radio u infektivnoj klinici u respirativnom centru, a drugi put u julu, i eto, ne znam kako sam se zarazio, ali nisam imao težu kliničku sliku", kazao je Vrga.

Istakao je da ima dovoljno lekara, da pomažu kolege iz više od 20 klinika Kliničkog centra Srbije, kao i iz unutrašnjosti, a od pre neki dan i s Kosova i Metohije, kako lekari, tako medicinske sestre, tehničari, anestetičari.

"Najteži trenutak je kada uložite sve ljudske napore da spasite nečiji život, a to rezultira negativnim ishodom, ali to je deo naše struke, onoga čime ćemo se baviti ceo život. Naravno, kolegama sa drugih klinika, koji to ne gledaju svaki dan, pada teže nego nama koji radimo na kardiohirurgiji, gde se svaki dan obavljaju najteže operacije na otvorenom srcu."

Borba na dva koloseka

Marković naglašava da rade na dva koloseka: i u Kliničkom centru, gde zbrinjavaju obolele od neke druge bolesti, i na drugom koloseku – u bolnici u Batajnici. Zbog svega toga im je potrebna pomoć i imaju je, kako navodi, iz cele Srbije.

"Neki ljudi su se navikli, neki ne, međutim, skoro da je većina prošla neke kovid bolnice. Tu smo da ih podržimo i uvedemo u naš proces rada. Ja još ponekad i imam pauzu i odmorim se, međutim, Laza radi praktično 24 sata dnevno.

On je samo jedan od medicinskih tehničara i sestara, njihov predstavnik ovde. U svakom trenutku, u jedinici intenzivne nege u Batajnici radi između 150 i 200 medicinskih sestara, a u celoj bolnici radi još mnogo veći broj. To je vrhunski posao i svi oni to rade na visokom nivou", naglasio je Marković.

Najteže im pada izgubljen život, naravno što mlađi život koji ne dobije bitku s koronom ostavlja trag na svima njima. "Ipak, sutra svane novi dan pa jedan mladi život se izvuče, preživi, dobije bitku s koronom, pa nam to daje elana i krila da se opet i dalje borimo i tako iz dana u dan", ističe Marković.

Naglašava da još nema pravog rešenje. "Praktično su dve mogućnosti, jedan je kineski model s potpunim zatvaranjem, a drugi je model izraelski, masovna vakcinacija. Kad i jedno i drugo umešamo, malo zaključavanja i mnogo vakcinacije, mislim da možemo da budemo na dobrom putu da se iz svega ovog iščupamo", zaključio je Dejan Marković.