Ana Gligić objašnjava zašto bi primila baš rusku vakcinu

Ana Gligić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, navela da su gotovo sve vakcine pokazale efikasnost preko 90 procenata, što je sasvim dovoljno da bi se pristupilo vakcinisanju ukoliko su proverene za ljudsku upotrebu.

U Velikoj Britaniji su prvo vakcinisani stariji od 80 godina i medicinski radnici, a danas počinje vakcinacija u Americi i u prvoj kategoriji su takođe stariji i zdravstveni radnici. Doktorka Gligić kaže da ne zna po kojim kriterijumima su to odlučili.

"Meni bi bilo logično da idu od najugroženijih i onih koji mogu da zaustave ovu pandemiju, a to su zdravstveni radnici koji su najviše izloženi i mladi koji su često nosioci virusa, ali bez kliničke slike, pa seju taj virus", rekla je Gligićeva i dodala da su verovatno krenuli od najstarijih jer su najosetljiviji.

Navela je da su uglavnom sve vakcine rađene relativno dugo i da su se u hodu ispravile sve anomalije i greške koje su se pojavile.

"Sve vakcine koje dođu u fazu da se masovno primenjuju ne bi smele imati nikakav feler", ističe Gligićeva.

Na pitanje da li je struka požurila, doktorka kaže da su ovo vakcine spremljene na specifičan način, ne na klasičan, kao i da su išle po brzom postupku.

"One su dizajnirane na papiru i zatim napravljene u laboratoriji i ta ispitivanja su bila obavezna i na životinjama i na ljudima. Nije vršeno ono klasično testiranje da se testiraju razne starosne grupe, da se meri imunitet koji se javlja kog dana, kog dana se gubi. Ove vakcine su, kako ja volim da kažem, brzometno napravljene i iskontrolisane, po mišljenju proizvođača, dovoljno da mogu da dobiju licencu da se primene na ljudima", rekla je Gligićeva.

Koje su razlike među vakcinama 

Kada je reč o razlikama među vakcinama, doktorka kaže da je ruska vakcina "Sputnjik V" napravljena na nosaču, za razliku od "Fajzerove" vakcine koja je napravljena na drugačiji način.

"Te vakcine, 'Modernina' i 'Fajzerova', napravljene su na taj način da se parče genoma ove sadašnje korone ubacuje u obliku vakcine, a zatim je tako dizajnirana da se unutra iskompletira u provokatora imunog sistema kod ljudi da počne da stvara anititela i ona stvara antitela i njena efikasnost je 92 procenata", objasnila je Gligićeva.

Navela je da se kod svake vakcine ispituje imunogenost, netoksičnost i neškodljivost.

"Sigurno su oni ispitali imunogenost i netoksičnost, jer to su brze stvari i to može u svakoj laboratoriji da se uradi u toku mesec i po ili dva meseca. Međutim, za neškodljivost na duge staze nije bilo vremena, ali postoje neka iskustva iz SARS-a i MERS-a da su pratili šta se dešava sa ljudima i oni su mogli da kažu da nema na duge staze nikakvih posledica od vakcine", dodala je doktorka.

Kada je reč o kineskoj, ruskoj i oksfordskoj vakcini, Gligićeva kaže da se one napravljene na nosaču.

"Na virusu koji je verovatno svako od nas je imao u životu. To su bezazleni adeno virusi i takvu bolest koji su oni izazivali, to je neka kijavica. To su virusi koji ne daju nikakve ozbiljne probleme pri ulasku u ljudski organizam, možda nekoliko puta da se nakašljete i rešite sve jednim aspirinom i čajem", rekla je doktorka.

"Oni su na te bezazlene adeno viruse, a ima ih preko 100, ugradili samo parče sadašnje korone iz cirkulacije, a zna se koji je to deo, koja će provocirati imuni sistem čoveka da stvori antitela", objasnila je Gligićeva.

Naglasila je da su sve te vakcine, kineska, ruska i Oksfordska, pravljene na isti način samo što su uzeli različite adeno viruse.

"Rusi su uradili nešto posebno, napravili su prvu vakcinaciju na jednom adeno virusu, a revakcinaciju na drugom virusu što je veoma mudar potez da bi se pojačao imunitet posle vakcinacije i produžilo dejstvo trajanja imunog statusa organizma koji je vacinisan", naglasila je Gligićeva.

Ukazala je da takve vakcine, pošto nisu napravljene od agensa koji napada, nisu iziskivale onako rigorozne kontrole na životinjama i ljudima.

"Zato ih imamo nakon godinu dana, iako sam ja u prvom nastupu rekla da vakcinu nećemo dobiti ni za 18 meseci. Mislim da će tako i biti", dodala je Gligićeva.

"Potrebno je da napravimo klasičnu vakcinu"

Doktorka Gligić je ranije rekla da se koronavirusa nikada nećemo otarasiti, već da će se pojavljivati u nekoj novoj formi samo u manjim talasima. Navodi da iskustvo u izučavanju ovakvih virusa iz prirode pokazuje da oni s vremena na vreme, preskokom bar jedne vrste, izazivaju manje ili veće epidemije, pa i pandemije.

"Mi se nećemo rešiti ovog virusa. Mi sada imamo cilj sa ovim brzometnim vakcinama da zaustavimo pandemiju, a da se za to vreme snađemo i napravimo klasične vakcine. Ove vakcine daju imunitet, kako kažu laboratorije Istoka i Zapada, do dve godine i nama je potrebno, s obzirom da korone imamo u okruženju puno u domaćim i divljim životinjama i one svakog časa mogu da pređu na čoveka, da napravimo klasičnu vakcinu od virusa koji napada", rekla je Gligićeva.

Objasnila je da te vakcine mogu biti žive i mrtve.

"Odnosno, uzmete virus koji napada, to je sadašnji epidemijski virus, oslabite ga u laboratoriji do te mere da ne izaziva bolest, ispitate, a zatim ga kao vakcinu aplikujete i on stvara antitela", istakla je Gligićeva.

Naglasila je da za klasičnu vakcinu trebaju godine i da će izazvati dugotrajni imunitet, možda i doživotni.

Pošto imamo mnogo koronavirusa klasična vakcina će štititi praktično od svih, dodala je doktorka.

Na pitanje da li veruje da će Institut "Torlak" napraviti tu vakcinu, Gligićeva kaže da oni imaju pogone i uslove, kao i stručnjake. "To je sada stvar strategije naše zemlje šta će ona odlučiti i sa kim će napraviti dil da pravi vakcinu", dodala je doktorka.