Lekari iz crvene zone: Kovid je nepredvidiv, može ozbiljno da se zakomplikuje

Dr Bogdan Crnokrak, pomoćnik direktora KBC "Bežanijska kosa", kaže za RTS da se većina pacijenata iz crvene kovid zone oporavi.

Crnokrak navodi da se u KBC "Bežanijska kosa" ima 282 pacijeta, od kojih je 30 na kiseoničkoj potpori.

"Uspostavilo se već neko pravilo da deset do 15 odsto zahteva ventilatornu podršku, deset do 15 odsto onih čije stanje ne zahteva nikakvu podršku, koji se spremaju za otpust kući i oko 70-80 odsto se leče aktivno i potrebna im je kiseonička potpora", dodaje Crnokrak.

Crnokrak navodi da se obavlja trijaža pacijanata, gde dolaze najteži slučajevi sa obostranim zapaljenjem pluća i gde je ishod lečenja neizvestan.

Upozorava da lekari moraju maksimalno da budu budni, jer stanje pacijenta može da se menja iza časa u čas.

"Zato je 'Bežanijska kosa' podeljena je na zone u skladu sa promenom kliničke slike koja može biti dramatična. Ako se uoči pogoršanje, pacijent se šalje u zonu gde je monitoring jači", objašnjava dr Crnokrak.

Kao i u drugim zdrvstvenim ustanovama u Srbiji preko 90 odsto kapaciteta KBC "Bežanijska kosa" je popunjeno pacijentima sa srednje teškom i teškom slikom. Dnevno se pregleda između 320 i 350 ljudi.

Crnokrak upozorava da dolazi do uobičajeno retkih i neočekivanih vaskularnih komlikacija, kao što je arterijska tromoboza (zgrušavanje krvi u arterijama), koje se češće javljaju kod kovida 19.

"Ostavljaju trajne posledice kao što su gubitak ekstremiteta, a mogu dovesti čak i smrti", naglašava Crnokrak.

Dodaje da većina takvih pacijenata nije prošla dobro.

Građanima poručuje da je individualna odgovornost najvažnija kako bismo sačuvali sebe i članove svoje porodice.

Ostojićeva: Deca najbolje podnose kovid, roditelji da ne "skaču" na svaku temperaturu

S druge strane, rukovodilac Dečje klinike KBC "Dr Dragiša Mišović" dr Olivera Ostojić ističe da deca najbolje podonose kovid, imaju najčešće najblažu kliničku sliku.

"Ima puno prijema i otpusta, retko se javljuju deca sa teškom kliničkom slikom, brzo reaguju na terapiju", navodi Ostojićeva.

Ostojićeva kaže da su na Dečje odeljenje smeštene majke sa decom koje imaju srednju i tešku kliničku sliku.

"U poslednje vreme primamo odojčad od mesec do tri meseca starosti koja dolaze iz porodica sa zaraženima, sa malaksalošću, povišenom temperaturom i razdražljivošću, a leče se po protokolima za odojčad", dodaje Ostojićeva.

Ostojićeva ukazuje na to da deca imaju najrazličitije simptome, od digestivnih i plućnih do gubitka čula mirisa i ukusa. Kako naglašava, retko se kod tinejdžera javlja teška klinička slika sa obostranim zapaljenjem pluća kao kod odraslih.

Prema njenim rečima, roditelji ne treba da "skaču" na svaku temeperturu, jer je kod dece klinička slika lakša.