Izgubljeni radni sati jednaki gubitku od 400 miliona radnih mesta

U najnovijem izveštaju ta organizacija naodi da je došlo do pada od 14 odsto u globalnom radnom vremenu tokom drugog kvartala 2020., što je jednako gubitku 400 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom (na osnovu 48-satne radne nedelje).

To ukazuje na naglo povećanje u odnosu na prethodnu projekciju iz maja kada je predviđeni pad iznosio 10,7 procenata ili 305 miliona radnih mesta.

Nove brojke odražavaju pogoršanje stanja u mnogim regionima tokom prethodnih nedelja, posebno u ekonomijama u razvoju.

Gubici u radnom vremenu prema regionima za drugi kvartal pokazuju pad u Americi za 18,3 odsto, Evropi i centralnoj Aziji 13,9 odsto, Aziji i Pacifiku 13,5 odsto, arapskim državama 13,2 odsto i Africi 12,1 odsto.

Šta nas čeka u drugoj polovini godine

Izveštaj predstavlja i tri scenarija za oporavak u drugoj polovini 2020. godine: osnovni, pesimistični i optimistični, naglašavajući da će dugoročni ishod zavisiti od budućeg puta pandemije i izbora državnih politika.

Osnovni model - koji pretpostavlja oporavak ekonomske aktivnosti u skladu sa postojećim prognozama, ukidanje ograničenja na radnom mestu i oporavak potrošnje i investicija - predviđa smanjenje radnog vremena za 4,9 procenata (ekvivalent 140 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom) u poređenju sa četvrtim kvartalom prošle godine.

Pesimistički scenario pretpostavlja drugi talas pandemije i povratak ograničenja koja bi značajno usporila oporavak. Posledica bi bio pad radnog vremena od 11,9 posto (340 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom).

Optimistički scenario pretpostavlja da se radne aktivnosti brzo uspostave i značajno poveća ukupna potražnja i otvaranje novih radnih mesta. Sa ovim izuzetno brzim oporavkom, globalni gubitak radnog vremena smanjio bi se na 1,2 odsto (34 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom).

Uticaj na žene

Izveštaj UN agencije za rad takođe otkriva da su žene nesrazmerno više pogođene pandemijom, stvarajući rizik da izgube ionako skroman napredak u ravnopravnosti polova ostvarenih u poslednjim decenijama i da će se pogoršati rodne nejednakosti vezane za posao.

Snažan uticaj kovida 19 na žene-radnice odnosi se na njihovu preveliku zastupljenost u nekim ekonomskim sektorima koji su najteže pogođeni krizom, kao što su smeštaj, hrana, prodaja i proizvodnja.

U tom sektoru gotovo 510 miliona ili 40 odsto svih zaposlenih su žena u odnosu na 36,6 odsto muškaraca.

Žene takođe dominiraju u sektorima rada u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, gde je izloženost zarazi i prenosu bolesti veća.

Ključni izazovi pred nama

Dok su zemlje na početku neviđenom brzinom i obimom usvojile mere i predstavile politiku zaštite u izveštaju Međunarodne organizacije rada kao ključni izazovi se navode:

- Pronalaženje prave ravnoteže i sekvenciranje zdravstvenih, ekonomskih i socijalnih i političkih intervencija za postizanje optimalnih održivih rezultata na tržištu rada.

- Sprovođenje i održavanje intervencija politike na potrebnom nivou kada će se verovatno da će resursi biti sve ograničeniji.

- Zaštita i promocija uslova ranjivih, ugroženih i teško ugroženih grupa kako bi tržišta rada bila pravednija i pravičnija.

- Osiguravanje međunarodne solidarnosti i podrške, posebno za zemlje u razvoju i zemlje u razvoju.

- Jačanje socijalnog dijaloga i poštovanje prava.

"Odluke koje donosimo sada odjekuju u godinama koje dolaze i nakon 2030. Iako su zemlje u različitim fazama pandemije i mnogo je urađeno, moramo udvostručiti napore ako želimo da izađemo iz ove krize na bolji način nego kada je kriza počela", rekao je generalni direktor Međunarodne organizacije rada Gui Rajder.