Izborna matematika, protesti i ostavke – da li je Nestorović odškrinuo vrata u Beogradu

Šest je dana od zatvaranja izbornih mesta i sedam dana pre ponovnog otvaranja 28 mesta za glasanje na parlamentarnom nivou, gde ima ukupno 12.240 birača.

"Po svakom scenariju koji možemo da zamislimo, oni ne bi mogli da utiču na promene onih rezultata koje smo dobili od strane Republičke izborne komisije. Tako da su ovi ponovljeni izbori zapravo važni da bi se sprovele one pravne procedure koje su neophodne u zaštiti izbornog prava, da bi na biračkim mestima taj proces bio spraveden onako kako propisi nalažu", rekao je u Jutarnjem programu izvršni direktor Cesida Bojan Klačar.

"Dve grupe interesa za saradnju SNS-a i SPS-a"

O prvim javnim razgovorima starih koalicionih partnera, SNS-a i SPS-a, predsednik Aleksandar Vučić objavio je juče post na društvenim mrežama, navodeći da se "naoružao strpljenjem".

"Čini se da je nastavak te saradnje izvesniji nego nekakva vrsta prekida. Bez obzira na to što se SPS sada nalazi u drugačijoj poziciji, ima nešto lošiju pregovaračku poziciju, čini mi se da je i dalje u interesu i Srpske napredne stranke i SPS-a da se ta saradnja nastavi", smatra Klačar.

Iako SNS može sâm da formira Vladu, Klačar objašnjava da za saradnju postoje dve grupe interesa.

"Što se tiče Srpske napredne stranke, potrebna je stabilnost, potrebna je komotna većina imajući u vidu možda i neke teške i nezahvalne odluke koje se moraju donositi u narednom periodu. Potrebno je imati širi konsenzus u Narodnoj skupštini, da se izbegne bilo kakva vrsta zavisnosti od dva ili tri mandata. Naravno, za Srpsku naprednu stranku je veoma važno pretpostavljam i da tu budu predstavnici manjinske zajednice. Druga vrlo važna stvar, i za jednu i za drugu stranu, jeste činjenica da je SPS važan faktor na gradskom nivou, i da bez SPS-a u ovom momentu takođe ne bi mogla da se formira gradska vlast u Beogradu", navodi Klačar.

Da li je Nestorović odškrinuo vrata za koaliciju u Beogradu

I dalje je mnogo nejasnoća u postizbornoj kombinatorici u Beogradu.

Prvo bi, kaže Klačar, bilo neophodno naravno završiti pravni proces koji predstoji u zaštiti izbornog prava.

"Još nismo te stvari završili imajući u vidu one rokove koji postoje u zakonima, 72 sata, pa opet 72 sata za eventualne prigovore i žalbe. To je pod broj jedan. Pod broj dva, bilo bi dobro naći i neku vrstu političkog rešenja za protest i nezadovoljstvo koje postoji na ulicama. I pod tri, naravno, paralelno s tim bi trebalo otvoriti proces pravljanja postizbornih koalicija", navodi Klačar.

Prema njegovoj oceni, u ovom momentu se dešava nekakva vrsta pregovora između Srpske napredne stranke i pokreta "Mi – glas iz naroda" Branimira Nestorovića, ali ne u smislu da su zvanično počeli razgovore, već da postoji određena komunikacija, i da o tome pre svega svedoče različite izjave Branimira Nestorovića, Aleksandra Vučića i Aleksandra Šapića.

"Nestorović je bio prilično izričit kad je reč o republičkom nivou i tu, da budemo do kraja otvoreni, verovatno ni Srpska napredna stranka nema interes da pravi koaliciju sa pokretom Mi. Što se tiče beogradskog nivoa, bez obzira na to što je gospodin Nestorović dao nekoliko izjava gde je tu saradnju na neki način isključio, on je ostavio otvorena vrata i tokom izborne noći rekao je da je spreman da podrži određene projekte, ali je ostavio saradnju i kroz izjavu da pod nekim uslovima u vezi sa francusko-nemačkim planom oni mogu sarađivati. Ja bih rekao da su tu vrata odškrinuta, iako ti pregovori neće ići ni glatko, ni brzo", smatra Klačar.

"Neophodno odgovoriti na pitanja o nepravilnostima, važno otvoriti i pitanje izborne reforme"

Opozicija okupljena oko liste "Srbija protiv nasilja" osporava rezultate izbora.

Klačar očekuje neku vrstu razgovora, ako ne direktnih, onda barem posrednih.

"Čini mi se zapravo da je neophodno dati odgovore na pitanja u vezi sa određenim nepravilnostima na izborima. I još više od toga, čini mi se da bi bilo veoma važno otvoriti i pitanje nekih većih sistemskih promena, otvoriti pitanje izborne reforme, jer se čini da je puno tema otvoreno, da se neki problemi iz prošlosti ponavljaju iz izbora u izbore i da bi bilo dobro, posebno ako je ideja da nemamo skoro izbore, dakle do 2027. godine, da bi bilo dobro u prvoj godini mandata pokušati rešavanje nekih od tih nagomilanih problema", kaže Klačar.

Kratkoročno, čini mu se da je konfrontacija velika i da faktički politička komunikacija ne postoji, ali ga ne bi začudilo ni da se neka vrsta krize u komunikaciji vlasti i opozicije nastavi u dužem periodu.

Ostavke političkih lidera – šta će biti sa njihovim strankama

Što se tiče ostavke predsednika Narodne stranke Vuka Jeremića i ostalih članova Predsedništva, među kojima su Sanda Rašković Ivić, Siniša Kovačevića, kao i najave ostavke predsednika Dveri Boška Obradovića, Klačar smatra da polako sazreva svest o važnosti političke odgovornosti, bez obzira na to što lideri verovatno nisu jedini razlog za loš rezultat.

"Važno je da lideri budu ti koji će na sebe preuzeti političku odgovornost. Mi tome inače nismo previše svedočili u prošlosti", podseća Klačar.

Pod dva, dodaje, promena lidera sasvim će sigurno uticati i na promenu statusa tih stranaka, u kojima će se dešavati ili određene reforme, ili ako se te reforme ne dese, onda je vrlo verovatno upitna i politička budućnost.

Kada je reč o naslednicima, Klačar ukazuje da u većini stranaka postoji izražen proces centralizacije i da su vrlo retki slučajevi gde su lideri pripremali ili već unutar organizacije imali neke ljude koji su viđeni za naslednike.

"Verovatno je tačno da će sve te stranke imati ozbiljne probleme i u pronalasku lidera, ali još veće probleme će verovatno imati u tome da pronađu neke nove ljude koji bi bili zainteresovani da se uključe u njihove organizacije, da se bave politikom i da ponude neka rešenja. Dakle, prosto politička budućnost tih organizacija sasvim sigurno neće biti laka", zaključuje Klačar.