Klačar: Ulozi veliki i za vlast i za opoziciju, glavna borba vodiće se u Beogradu

Pred nama su parlamentarni i lokalni izbori. Očekuje nas oko 45 dana kampanje, jedne od kraćih kampanja, jer je donji zakonski minimum koliko može jedna kampanja da traje 40–45 dana. Izborne liste predaju se do 26. novembra.

"Prošlogodišnjim promenama Zakona o izboru narodnih poslanika uvedeno je pravilo da se izborne liste predaju 20 dana pre dana glasanja. Mi možemo u Srbiji da očekujemo uvek relativno veliki broj lista. Tradicionalno mi ih imamo oko dvadeset. Verovatno je da će ove godine zbog ukrupnjavanja na političkoj sceni tih lista biti manje, ali imajući u vidu manjinske stranke, neke manje stranke koje još uvek nisu našle nikakvu vrstu političkog dogovora sa drugim strankama, vrlo je verovatno da možemo očekivati dvocifren broj izbornih lista, barem kada je reč o republičkom nivou", kaže Klačar.

Ističe da ćemo imati verovatno dve vladajuće liste – jedna oko SNS-a, druga okupljena oko SPS-a, ali i dve ili tri liste desničarskih stranaka, jednu veliku listu građanskih, odnosno levih političkih grupacija i ostaje nekoliko stranaka koje još nisu napravile nikakvu vrstu političkog dogovora.

"Tu su naravno standardno pripadnici nacionalnih zajednica, prevashodno tu važnu i veliku ulogu u Srbiji imaju, kada govorimo o politici, pripadnici bošnjačke, albanske i mađarske zajednice", rekao je Klačar.

"Kombinacija parlamentarnih i lokalnih izbora više odgovara vlasti"

I lokalni i parlamentarni izbori održavaju se u istom danu, 17. decembra. Budući da je vladajuća koalicija mogla da odredi i datum i nivo izbora koji će se održavati, pretpostavka je da ovakva kombinacija izbora više odgovara vladajućoj koaliciji.

"Najpre, vladajuća koalicija jeste i dalje najsnažnija, najdominantnija politička grupacija u Srbiji. Aleksandar Vučić jeste i dalje osoba od najvećeg poverenja, a ova kombinacija lokalnih i pokrajinskih izbora sa republičkim zapravo znači da je ideja vladajuće stranke da dobrim rezultatima na lokalnom nivou, jer manje-više ovih 65 opština, sa izuzetkom Beograda, u suštini jesu mesta gde vladajuća koalicija ima izrazitu podršku – da se taj rezultat sa lokalnog nivoa u što većoj meri prenese i na republički nivo. Beograd kao glavni grad ima drugačiju dinamiku, on će vrlo verovatno biti najneizvesniji", kaže Klačar.

Veruje da će stranke pokušati da uravnoteže kampanju na svim nivoima, ali da će na lokalu one imati i neke svoje posebnosti.

"Većina političkih stranaka će da se opredeli da vodi jednu veliku kampanju, bez možda nekih velikih detalja na lokalnom nivou, ali imajući u vidu da se održavaju izbori i u 65 različitih, bitno različitih lokalnih samouprava, vrlo je verovatno da će svaka stranka pokušati da nađe u kampanji neki pečat koji odgovara specifičnostima tih zajednica. Jer koliko god se stranke trudile da uravnoteže procese, lokalni nivo je i dalje živ, lokalni nivo je i dalje vitalan i vrlo je verovatno da će i neki lokalni lider morati da preuzme na sebe mnogo veću odgovornost u ovakvom kontekstu", objašnjava Klačar.

Podignuti ulozi, verovatno će biti velika izlaznost

Prema najavama predsednika, sledeće izbore ne bi trebalo očekivati pre 2027. godine zbog čega će ulozi na ovima biti veći.

"Vlast će želeti da konsoliduje svoju moć, dakle da konsoliduje onu snagu koju trenutno ima. Za opoziciju to zapravo znači da oni moraju na ovim izborima da prave kampanju koja može da im donese dobar, ozbiljan rezultat, jer će sledeća prilika za opoziciju biti tek 2027. godine. Dakle, ja tu najavu vidim kao podizanje uloga za ove izbore što će vrlo verovatno, ako govorimo o nama kao građanima, uticati da mi imamo jednu relativno veliku ili pristojnu izlaznost", kaže Klačar.

Za podizanje cenzusa više nema vremena, eventualne mogućnosti za neke korekcije i unapređenje izbornih uslova postoje samo na nivou podzakonskih akata i na nivou različitih treninga i lobiranja koji mogu da se održe. Što se opozicije tiče, podizanje uloga je doprinelo ukrupnjavanju.

"Imamo ukrupnjavanje sedam ili osam velikih političkih stranaka što se tiče ovog građansko-levog političkog spektra. Sa desnicom je situacija nešto drugačija, ali zapravo vidimo da i kod desnice postoji ukrupnjavanje, jer su Dveri i Zavetnici juče potvrdili svoju saradnju. Tako da su podignuti ulozi već uticali da se i političke stranke prilagode tome, a to zapravo znači što manje soliranja i što manje samostalnih nastupa", ističe izvršni direktor Cesida.

Vladajuća koalicija, dodaje, ima resursa da svih 45 dana provede u snažnoj, intenzivnoj kampanji. Opozicija će vrlo verovatno biti intenzivno prisutna tek 15-20 dana, možda mesec dana maksimalno, smatra Klačar.

"Mi se već desetu godinu, gotovo slobodno možemo reći i dvadeset godina, nalazimo nekoj vrsti permanentne kampanje. Tako da činjenica da ova kampanja traje 45 dana ne može da prenebregne fakte kojima svedočimo i vi i ja, to je da smo mi proteklih meseca ili dva videli različite aktivnosti različitih stranaka koje odgovaraju faktički nekoj vrsti predizbornih projekcija", kaže Klačar.

"Imaćemo hipersenzitivnu kampanju"

Dijalog između političkih aktera i komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou i to će vrlo verovatno uticati da imamo hipersenzitivnu kampanju.

"Bilo bi dobro da ta odgovornost političkih aktera ide u pravcu promovisanja dijaloga, možda nekada i uz neke oštre reči, ali da se zapravo izbegne koliko god je to moguće nekakve vrste incidentnih situacija kojima smo svedočili više 2020. a manje 2022. godine. Ono što će možda za nijansu, bar, biti različito u odnosu na skorije prethodne kampanje, to je najava i rešenost opozicije, kako se čulo u medijima, da pripremaju intenzivniju kampanju i na lokalu, da više putuju što im je bilo zamerano da nisu činili u prethodnim kampanjama. Međutim, resursi opozicije su ipak nešto manji nego vlasti i vrlo je verovatno da će opozicija morati da napravi određenu vrstu selekcije prioriteta. Moja su očekivanja da će prioriteti za opoziciju biti republički i beogradski nivo, a da će među onih 65 opština i gradova da pronađu ona mesta gde procene da imaju realne šanse za politički uspeh", navodi Klačar.

Značaj beogradskih izbora jednak parlamentarnim

Značaj beogradskih izbora biće jednak onom za parlament, veruje izvršni direktor Cesida.

"Beograd će faktički da bude na republičkom nivou, to će biti dva centralna nivoa ove kampanje. Zanimljivo je recimo da se pokrajinskim izborima ni vlast ni opozicija još uvek ne bave u nekoj velikoj meri. Beograd izabran kao važna tačka zbog toga što se očekuje neizvestan ishod nego na republičkom nivou. I, naravno, izbori u Beogradu su u suštini jedni od najvažnijih, jer se tu bira gradonačelnik koji je u strukturi našeg političkog sistema faktički treća ili četvrta osoba po moći", kaže Klačar.

Koje teme će dominirati u kampanji – Kosovo neizbežno

Među temama koje će se verovatno naći u kampanji biće povećanje životnog standarda, diplomatska odbrana Kosova i Metohije i očuvanje mira.

 "Kosovo nije zahvalna tema za kampanje, ni za jednu političku stranku, i ja vrlo često kažem da Kosovo i nije tema sa kojom političke stranke žele preterano da izlaze u javnost. Političke stranke vole da komuniciraju dostignuća, da šire optimizam, da pokažu da se država kreće u dobrom smeru, da se prikažu investicije, bolji životni standard. Ali Kosovo je sada prosto neizbežna tema, jer je u vrhu prioriteta kod ljudi i čim je neka tema prisutna kod nas birača i političke stranke moraju tu temu da adresiraju. Kosovo kao tema jeste desni pol političkog spektra, to će biti centralna i najvažnija tema desničarskih stranaka u ovoj kampanji. Prosto, Kosovo je okosnica njihove kampanje i samim tim će ona permanentno biti prisutna kroz njihov politički angažman", smatra Klačar.

Izvršni direktor Cesida kaže da je pred nama 45 vrlo intenzivnih dana, ali i da je na građanima odgovornost u onom delu koji se tiče odnosa prema glasanju i izlasku na izbore.

"Ukoliko dolazi do promene prebivališta, ukoliko menjamo boravište, da proverimo da li smo upisani u birački spisak, da eventualno, ako znamo da postoji neka vrsta neažuriranih podataka, na bilo koji način reagujemo do 15 dana pre glasanja, imamo vremena da sve ispravimo, kako bismo zapravo omogućili sebi da, ako želimo tog dana, izađemo na izbore. Izlazak na izbore u Srbiji nije obavezan, ali je potrebno uraditi sve da mi možemo da odlučimo tog dana da li želimo da izađemo na izbore ili ne, jer na taj način nećemo sebe dovesti u situaciju da imamo neki problem na biračkom mestu", rekao je Klačar.