Škrijelj i Olenik o programima manjinskih lista koje predstavljaju
Republička izborna komisija je do sada potvrdila 17 izbornih lista, od toga šest manjinskih. U okviru dijaloga vlasti i opozicije svoje programe izneli su predstavnici dve manjinske liste, Ahmedin Škrijelj, treći na listi SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin, i Aleksandar Olenik, drugi na listi Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani (Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Zajedno za Vojvodinu).
Aleksandar Olenik je rekao da se lista koju on predstavlja sastoji iz dve manjinske partije blokovskog saveza Hrvata u Vojvodini i Zajedno za Vojvodinu, koja je rusinska manjinska stranka. Kaže da je poreklom iz okoline Kijeva i da je na prošlim izborima bio kandidat partije Zajedno za Vojvodinu.
Ističe da sa njegovim poreklom i zastupanjem Rusina ništa nije sporno, iako neki mediji pokušavaju da to prikažu na neki drugi način.
Ahmedin Škrijelj je istakao da se u ovom izbornom procesu prvenstveno obraća građanima, kako je rekao, Sandžaka.
Međutim, njihov interes je da dopru do celokupne javnosti u Republici Srbiji, jer im je cilj da dobiju partnere koji će, kako kaže, uvažiti probleme s kojima se susreću Bošnjaci i koji su spremni da sutra u nekoj novoj Skupštini zajedno s njima reše sva otvorena pitanja koja postoje na relaciji Bošnjaci – Republika Srbija.
"Namera nam je da kroz institucije sistema, konkretno kroz Narodnu skupštinu, damo doprinos izgradnji demokratski decentralizovane i regionalizovane Republike Srbije, države kojoj Bošnjaci veruju, države u kojoj su Bošnjaci narod, a Sandžak ima status regionalne samouprave, odnosno državi u kojoj su i Sandžak i Bošnjaci konstitutivni elementi", naveo je Škrijelj.
Dodaje da je jedan od ključnih ciljeva programa reforma političkog sistema i regionalna i lokalna samouprava po principima, odnosno standardima EU, gde bi, navodi i "Sandžak bio jedna od izbornih jedinica iz koje bi se biralo 20 narodnih poslanika".
Tako bi se, smatra Škrijelj, glas ne samo Bošnjaka, nego i Srba i Albanaca, Crnogoraca i drugih naroda koji žive u Sandžaku više čuo u Skupštini.
"Vojvođanin je pitanje identiteta"
Olenik smatra da to što neko ima adresu u Vojvodini ne znači da je Vojvođanin.
"Vojvođanin je pitanje identiteta koje nije zasnovano na naciji i religiji, nego baš na poštovanju ljudskih prava i različitosti, što se neguje u Vojvodini i zbog toga u prethodnom sazivu republičkog parlamenta, pravih identitetskih Vojvođana nije bilo. Od 10.000 ukupnih obraćanja u prošlom sazivu, 20 puta je pomenuta Vojvodina i, što je još gore, tih 20 puta je pomenuta kao severna Srbija", ocenio je Olenik.
Kako kaže, severna Srbija je Beograd, a Vojvodina je severno od Beograda.
"Kada kažete severna Srbija, onda negirate Ustav i negirate postojanje ljudi i taj identitet svih onih koji žive u Vojvodini. Kada političar u Skupštini neće da kaže Vojvodina, već severna Srbija, to je politička uvreda i plan da se ukine Vojvodina. Zato se mi vraćamo u Skupštinu da sledeći put kad neko kaže severna Srbija za Vojvodinu moraće da plati političku cenu", poručio je Olenik.
Ekonomija pitanje nacionalnih zajednica
Škrijelj ističe da su izbornu listu predali 1. marta, na Dan nezavisnosti BiH i da je to, kako je naveo, poruka.
"Programom hoćemo da pomognemo da dobijemo efikasnu, ozdravljenu i državu oslobođenu recidiva prošlosti, donošenje zakona o lustraciji, ukidanje paralelnih struktura vlasti, rasvetljavanje i procesuiranje zločina koji su se desili nad Bošnjacima u Sandžaku u Republici Srbiji od uvođenja višestranačja do danas", naveo je Škrijelj.
Ističe da njihov program ne donosi samo dobro Bošnjacima nego i svim građanima Srbije, jer je i Bošnjacima interes da žive u državi kojoj će verovati.
"Mi nemamo nijednu krupnu investiciju koja bi garantovala život da ljudi mogu da ostanu da ostanu i žive u Sandžaku. Ako bi se Sandžak proglasio za jednu slobodnu carinsku zonu, to bi umnogome doprinelo poboljšanju ekonomske situacije i to bi bio jedan od ključnih elemenata razvoja", smatra on.
Olenik ukazuje da suštinski može da se kaže da treba da se u Vojvodinu ulaže ono što se u Vojvodini stvori i napravi.
"Kad ta pšenica koju prave Vojvođani ima ogromnu cenu i kada je imamo više nego što nam treba, nama je zabranjeno da izvozimo da ne bismo zaradili. Najbitnije za poljoprivredu su subvencije. Mi insistiramo na brzom i efikasnom putu u EU iz milion razloga, a jedan su i te subvencije", ističe Olenik.
Kaže da su u ovom trenutku, u EU i okruženju subvencije deset do petnaest puta veće nego kod nas.
Te subvencije, naglasio je, moraju da budu minimalno na tom istom nivou da bi cela privreda, ne samo u Vojvodini, mogla da ide dalje.
Ukazao je i da Grad Kikinda i okolne opštine imaju milionske gubitke zbog smanjenja rudne rente za 50 posto.
