Kažnjavanje zbog lažnih uzbuna

Dojave o lažnim bombama postale su česta slika u srpskoj prestonici. Dojava o bombi na beogradskom mostu Gazela od pre neki dan blokirala je saobraćaj na oko sat, što je dovelo do kolapsa u gradu.

Iskustvo pokazuje da je razlog lažne dojave najčešće banalan. Odrasli izbegavaju poslovne obaveze, a deca kontrolne zadatke. Jedna beogradska gimnazija imala je više od 40 lažnih dojava za tri meseca.

"Operativnim postupanjem vrlo brzo se otkrije osoba koja je dojavila da je na nekom objektu ili mestu postavljena eksplozivna naparava", izjavio Ivan Živković iz Čete za protivdiverzionu zaštitu.

"Druge strukture društva, recimo škola, trebalo bi više da edukuju učenike, da im ukažu na negativne pojave koje nose takve najave", rekao je Živković.

Osim mostova i škola, na meti su aerodrom, sudovi, bolnice, državne institucije i supermarketi. Za izazivanje panike i nereda preti novčana kazna, ali i kazna do tri godine zatvora.

"Videćemo da li će se možda ići na razmatranje pooštravanja kaznene politike. Sigurno je da će tužilaštvo tražiti efektivne zakonske kazne", rekao je Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva.

"Ljudima treba staviti do znanja ne samo visinu kazne, već i izvesnost, da će biti otkriven za to krivično delo izazivanja panike i nereda i izvesnost da će ići u zatvor i platiti novčanu kaznu", rekao je Zorić.

Iako lažna dojava brzo unosi paniku među građane, iz policije poručuju da brzo otkriju ko stoji iza nje. Svaki poziv sa mobilnih telefona se beleži, baš kao i sa javnih govornica koje su pokrivene kamerama.