Prvi svedok na suđenju Karadžiću

U Haškom tribunalu saslušanjem prvog svedoka optužbe, nastavljeno suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću.

Unakrsno ispitujući prvog svedoka optužbe Ahmeta Zulić, optuženi Radovan Karadžić sugerisao je da su sukobe u Sanskom Mostu s proleća 1992. izazvale Stranka demokratske akcije i njena paravojna formacija "zelene beretke".

Svedok Zulić je to negirao, ostajući pri iskazu da "zelenih beretki" u Sanskom Mostu nije bilo, a da je nasilje u cilju preuzimanje kontrole nad gradom upotrebila Srpska demokratska stranka, zajedno sa JNA i srpskim paravojskama.

Zulić je, međutim, na Karadžićevo pitanje, potvrdio da je u vreme izbijanja sukoba imao "mitraljez M-84 zvani sejač smrti", koji je kupio od Srbina po "ne mnogo skupoj" ceni od 500 nemačkih maraka.  Kao dokaz za tvrdnju da su se Muslimani organizovano naoružavali od
kraja 1991, a da su "crvene beretke" formirane početkom 1992 godine, Karadžić je citirao navode knjige "Sanski Most u ratu" koju su napisala dvojica uglednih Muslimana iz grada.

Zulić je na niz pitanja optuženih o tome odgovorio da za to ne zna. Isti odgovor dao je i na pitanje zna li za izjavu jednog od muslimanskih zvaničnika da su meštani predali JNA "više od 1.000 dugih cevi" .

"Ja sam zelenu kapu prvi put video posle rata na granici između Austrije i Nemačke na glavi carinika, pa sam rekao: 'Evo, zelene beretke'", kazao je svedok.

Zulić je, na Karadžićevu sugestiju, potvrdio da je SDS pobedila na prvim izborima u Sanskom Mostu 1991, ali da je vlast delila sa SDA i da su komandiri Teritorijalne odbrane, stanice policije i predsednik suda u gradu bili Muslimani.

Zulić je u glavnom iskazu, ranije opisao kako su srpske vlasti u Sanskom Mostu u leto 1992. godine pritvarale, prebijale i ubijale lokalne Muslimane i Hrvate.

Svedok je izjavio da je bio uhapšen 18. juna 1992.godine i, zajedno sa još oko 30 Muslimana, pritvoren u lokalnoj fabrici betona, pod neljudskim uslovima u jednoj garaži. Pritvorenici su, prema njegovim rečima, redovno prebijani i ispitivani.

Zulić je ispričao i da je bio očevidac kada su pripadnici srpskih snaga 22. juna 1992. godine naterale oko 20 pritvorenih da "iskopaju sopstvene grobove", posle čega su ih pobile noževima i hicima.

Preostali pritvorenici, među kojima je bio i svedok, prebačeni su 7. jula 1992. u logor Manjača, ali je tokom puta usled velike vrućine i žeđi nekoliko njih umrlo. Zulić je rekao da je u novembru 1992 godine , u okviru razmene zarobljenika,  prebačen u Karlovac u Hrvatskoj.

Unakrsno ispitivanje Zulića, Karadžić, koji se brani sam, nastaviće sutra.

Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.

Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile
i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. godine.