Branko Stamenković za RTS: Komisija jednoglasno zaključila da je došlo do zloupotrebe VJT u Beogradu u političke svrhe

Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva završila je kontrolu postupanja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u sedam predmeta koji su prethodnih meseci privlačili pažnju javnosti. Predloženo je pokretanje postupaka protiv pojedinih tužilaca, kao i razmatranje razrešenja i udaljenja sa funkcije glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića i njegovog zamenika Miodraga Markovića. Komisija predlaže i da se dokumentacija dostavi JTOK. Za RTS je govorio Branko Stamenković, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva i član Komisije.

Šta je utvrdila Komisija i da li su uočeni propusti koji zahtevaju dodatnu kontrolu?

– Bitno je reći da se ovo obavezno uputstvo, na osnovu kog je Komisija postupala, ne odnosi samo na Više javno tužilaštvo u Beogradu, već na sva javna tužilaštva u našoj zemlji, tako da je Komisija sada u toku pregleda, odnosno kontrole, kontrolisala predmete i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ali i Prvog osnovnog javnog tužilaštva.

I koji su to predmeti?

– Predmet kontrole vezano za Više javno tužilaštvo u ovom momentu, u prvom delu koji je objavljen, jeste sedam predmeta, od kojih su najpoznatiji baš neki od ovih koje ste vi spomenuli. Dakle, predmet koji se kolokvijalno zove “Zvučni top”, predmet “Pomilovanja”, predmeti napada na demonstrante, odnosno studente ispred Fakulteta dramskih umetnosti, nanošenje telesnih povreda putničkim automobilom u Ulici Jurija Gagarina, pored toga i predmet zamolnice SAD za izručenje dva lica, koji je bio dosta poznat u javnosti, i još neki predmeti koji su bili od povećanog interesa javnosti.

I šta ste utvrdili, da li ste uočili neke nepravilnosti u tim predmetima?

– Da, Komisija je jednoglasno donela zaključak i taj zaključak se nalazi u okviru izveštaja, gde je Komisija mišljenja da je u postupanju određenih nosilaca javnotužilačke funkcije u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu došlo do teže povrede zakonitosti u postupanju, da je došlo do zloupotrebe funkcije određenih javnih tužilaca prilikom vršenja javnotužilačke funkcije, da je došlo do instrumentalizacije javnog tužilaštva u političke ili neke druge svrhe.

Komisiju ste osnovali 28. oktobra, što znači da vam je bilo potrebno nekih 12 dana da uradite analizu tih sedam predmeta. Koliko je to bilo zahtevno i ostvarivo u tako kratkom periodu?

– U pravu ste, 34 predmeta su izdvojena, dakle uzeta na uvid iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, a u ostalim predmetima, ovim 27, ta kontrola je u toku. Neki od tih predmeta imaju veliki broj registratora, dakle javni tužioci će fizički morati da iskoriste određeno vreme da bi dali potpun uvid.

Ne mogu da vas ne pitam za kritike jednog dela javnosti koje možemo da čujemo ovih dana, a to je da formiranje Komisije predstavlja neku vrstu ličnog obračuna vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac i višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića.

– To je možda i najpogrešnija kvalifikacija koja je mogla da bude izrečena u našem profesionalnom i društvenom životu. Uopšte se ne radi o ličnim odnosima, ovde se apsolutno radi o kontroli zakonitosti u radu jednog dela tužilaštava.

Šta bi, po vašem mišljenju, trebalo da budu naredni koraci kako bi se uočeni nedostaci otklonili i obezbedilo efikasnije postupanje tužilaštva?

– Smatram da je neophodno da u ovom razgovoru s vama uputim poruku javnim tužiocima, u ime Vrhovnog javnog tužilaštva, da se u svom radu apsolutno moraju pridržavati, kao što uvek i govorim iz ovog tužilaštva, Ustava, zakona i najboljih pravila tužilačke prakse, i da bez odlaganja i odmah, apsolutno u svakom predmetu u kojem postupaju ili u kojem će postupati, preduzmu sve hitne mere da bi pravda bila zadovoljena i da bi građani tom pravdom bili zadovoljni.

Pitanje koje se danima nameće u javnosti – zašto tek sada?

– To je pogrešno uverenje, zato što je Vrhovno javno tužilaštvo, ako malo pogledate medijske i istorijske biblioteke, odnosno arhive, obaveštavalo javnost o tome kako je postupalo, i kada je reč o kontroli rada i kada je reč o određenim društvenim pitanjima, a to je moglo da se vidi naročito u poslednje dve-tri godine.