Od "kosovskog Džordža Vašingtona" do 25 godina robije: Može li sud u Hagu biti ukinut i kako će izgledati Tačijev žalbeni maraton

Jedino evropsko suđenje visokopozicioniranim liderima koje se u ovom trenutku vodi u svetu ulazi u fazu koja bi, smatraju stručnjaci, zbog složenosti postupaka mogli trajati godinama.

Osim "kosovske četvorke", najpoznatije ime u pritvoru međunarodnih sudova je Rodrigo Duarte, nekadašnji predsednik Filipina koji je u mart prošle godine prebačen u Hag zbog suđenja za zločine protiv čovečnosti, jer je tokom "rata protiv droge" za njegovog mandata ubijeno nekoliko hinjada ljudi. Duarte je u pritvorskoj jedinici Međunarodnog krivičnog suda.

U Specijalizovanim većima 16. septembra izrečene su prvostepene presude četvorici bivših visokih rukovodilaca tzv. OVK – političkom lideru Hašimu Tačiju, šefu tajne policije Kadriju Veseljiju, članu glavnog štaba Redžepu Seljimiju i portparolu Jakupu Krasnićiju. Optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom 1998. i 1999. godine na Kosovu i Metohiji i u severnoj Albaniji, Tači i Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, Veselji na 18, a Seljimi na 13 godina.

Presuda Tačiju pročitana je tačno 16 godina pošto ga je tadašnji potpredsednik i kasniji prvi čovek Bele kuće, Džozef Bajden pozirajući ispred velike slike Džordža Vašingtona, uporedio sa prvim predsednikom SAD.

"Ovo je kosovski Džordž Vašington", rekao je tada Bajden.

Do sada, Evropska unija, pod čijom se kapom suđenja i održavaju uložila je enormna sredstva u rad ovog suda - računa se da je od početka istraga 2008. godine potrošeno oko 500 miliona evra. Prištinske institucije su, na odbranu nekadašnjih lidera OVK, zvanično potrošile između 40 i 50 miliona evra.

Žalbe i inicijative, može li sud biti ukinut

Sva četvorica osuđenih najavila su žalbe Apelacionom veću ovog suda, od čije će odluke zavisiti da li će advokati odbrane, u daljim koracima, obraćati preostalim instancama - Vrhovnom i Ustavnom sudu, čija se isturena odeljenja, koja čine isključivo stranci, takođe nalaze u Hagu.

Gotovo istovremeno, veterani Oslobodilačke vojske Kosova, koji već danima protestuju zbog presuda Specijalnog suda u Hagu najavili su pokretanje parlamentarne inicijative za raspuštanje tih veća. Podršku je najavila i Tačijeva Demokratska partija Kosova.

Pravnici, pak, smatraju da je takav razvoj situacije malo verovatan, jer bi ukidanje suda, koji je na posle silnih problema osnovan, zahtevalo ustavne promene koje pretpostavljaju dvotrećinsku većinu u parlamentu, uz dve trećine glasova manjinskih zajednica.

Za svaki slučaj, lidere kosovskih Albanaca, ali i veterane OVK zapadne diplomate podsetile su na poruku koju su im ambasadori SAD, Nemačke, Italije, Francuske i Velike Britanije uputili još početkom 2018. godine prilikom pokušaja kosovskog parlamenta da ukine zakon o osnivanju specijalnog suda.

"Svako ko podržava (suspenziju specijalnog suda) istovremeno odbacuje partnerstvo Kosova sa našim državama... Apelujemo na kosovske lidere i poslanike u parlamentu da iskreno upoznaju stanovnike Kosova o surovim negativnim posledicama ukoliko nastave ovim putem", upozorili su, tada, ambasadori Kvinte.

Najoštrije upozorenje kosovskim Albancima još od 1998. godine, kada je američki ambasador Robert Gelbart OVK nazvao terorističkom organizacijom, usledilo je kada su 43 poslanika, 22 decembra 2017. godine, pokrenula inicijativu za ukidanje zakona kojim je specijalni sud osnovan.

Odmah zatim, u parlament u Prištini umarširao je tadašnji američki ambasador Greg Delavi, praćen ostalima ambasadorima Kvinte i upozorio inicijatore da je to "užasna ideja", koja će imati "strašne posledice"

Parlament u Prištini je, zatim, dva puta pokušao da održi sednicu, ali bezuspešno jer su poslanici Demokratskog saveza Kosova, pokreta Samoopredeljenje i Srpske liste bojkotovali sednicu.

Ostatku političara na Kosovu je nekadašnji šef ustavnog suda, Enver Hasani objasnio da bez promene ustava, ne može biti ukinut Specijalni sud, te da je pravni put za ukidanje jednak onom posle kojeg je nastao - obezbeđivanjem dvotrećinske većine uz glasove dve trećine poslanika manjinskih zajednica.

"Ovde nije u pitanju promena zakona, već promena osnova ustava. Promenom ustava deo pravosudnih ovlašćenja prenet je na međunarodnu zajednicu", rekao je Hasani Birnu. "Ukidanje zakona o Specijalnim većima nema osnova ukoliko se ne ukinu i ustavni amandmani... Ne možemo ukinuti međunaropdne obaveze Kosova", rekao je tada Hiseni.

Žalbe sudovima u Hagu

Hašim Tači i trojica nekadašnjih lidera Oslobodilačke vojske Kosova, stoga, ne mogu da se žale kosovskom ustavnom sudu, već, teoretski, isturenom odeljenju koje, u Hagu, čine troje sudija Specijalnog suda.

Tači se, do sada, četiri puta neuspešno žalio ovom telu. Prvu žalbu podneo je još novembra 2020. godine, ali je odbijen jer je Specijalno veće ustavnog suda ocenilo da bi prihvatanje njegovih argumenata podrilo pravnu osnovu na kojima se zasniva ovaj sud. Četiri pokušaja Pjotra Šalje da takođe okončana neuspehom.

Osnov za te žalbe mogu biti greške o pravnim pitanjima koja bi mogla dovesti do poništavanja presuda, greški o činjenicama koje su dovele do povrede prava ili greške u izricanju presude.

Žalbe moraju biti podnete u roku od 30 dana od izricanja presude.

Nakon toga, predsedavajući tročlanog apelacionog veća imenuje sudiju izveštača za predžalbeni postupak, koji je odgovoran za dalji sled poteza, uključujući donošenje odluka, naredbi i uputstava.

Ovaj sudija u roku od 21 dana mora da sazove konferenciju na kojoj se iznose pitanja u vezi sa žalbom. Tužilaštvo i odbrana, kada podnesu žalbu, u spis moraju da uvrste sve argumente i pravne izvore koji predstavljaju odnovu žalbi. Rok za ove radnje je 60 dana, ili 30 ukoliko se predmet odnosi samo na visinu kazne.

Dalji tok žalbenog postupka uključuje 30 dana za podnošenje pravnih argumenata, odnosno 15 ukoliko se podnesak odnosi samo na kaznu. U pravilniku se navodi i da zatim sledi spis odgovora u rokovima od 10 do 15 dana. Ukoliko je potrebno, Apelacioni sud nakon isteka svih ovih rokova zakazuje raspravu.

Kada strane završe podnošenje podnesaka, sastaje se Apelaciono veće koje razmatra predmet i donosi presudu na osnovu žalbene dokumentacije i dodatnih dokaza.

Apelacioni sud može potvrditi, preinačiti ili izmeniti presudu, ali i naložiti novo suđenje. Ukoliko žalbu podnese samo strana koja zastupa osuđene, alelacioni sud ne može izreći kaznu težu od prvostepene.

Suštinski, odluka o žalbi izriče se u roku od 60 dana od podnošenja poslednjeg podneska, mada ovo vreme uz valjano obrazloženje može biti produženo.

Put ka vrhovnom sudu

Ukoliko strane nisu zadovoljne, predmet se može uputiti i Vrhovnom sudu, a zatim i Ustavnom sudu Specijalizovanih veća, što bi moglo trajati godinama.

Ustavni sud specijalizovanih veća čine trojica sudija izabranih sa spiska sudija ovog veća, čiji je mandat strogo ograničen na tumačenje kosovskog ustava u vezi sa jurisdikcijom i pravnim okvirima o procedurama Specijalnih veća i tužilaštva.

Tači se ovom telu, bezuspešno, žalio već četiri puta.

Žalbe njegovog tima odnosile su se na validnost optužbi 2020. godine u slučaju zavedenom pod šifrom "KSC-CC-2022-15", zatim 2024. godine kada se žalio na legalnost specijalnih mera nadzora ili "KSC-CC-2024-25". Godinu dana kasnije žalio se na slučaj u kojem mu se sudilo zboh uznemiravanja svedoka, što je takođe odbačeno.

Prvu žalbu je podneo još pre formalnog hapšenja kada se žalio na mandat suda i pozvao se na docnije propalu ustavnu inicijativu da se preispita i eventualno umanji mandat Specijalnih veća. U novembru 2020. godine, Specijalno veće ustavnog suda u Hagu je odbacilo Tačijeve amandmane.

Specijalnom veću ustavnog suda četiri puta se, takođe neuspešno, obraćao i Pjeter Šalja, koji je jula 2024. godine osuđen u Hagu na 18 godina zatvora zbog ratnih zločina počinjenih 1999. godine u Kuksu u Albaniji. Apelacioni sud mu je, docnije, smanjio kaznu na 13 godina zatvora.

Prva pravosnažna presude izrečena je jednom od lokalnih komandanata nekadašnje OVK, Salihu Mustafi, koji je zbog ubistva, proizvoljnog zatvaranja i mučenja u logoru Zlaš osuđen na 22 godine zatvora.

Kako stvari stoje, žalbeni postupci u slučajevima četvorice nekadašnjih lidera OVK mogli bi trajati godinama.