среда, 16.09.2026, 05:50 -> 11:14
Извор: Танјуг, РТС
U Specijalizovanim većima u Hagu u 10 časova počelo izricanje prvostepene presude četvorici bivših komandanata takozvane OVK – Hašimu Tačiju, Kadriji Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, koji su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih su najmanje 102 ubijena. Tužilaštvo traži kaznu od po 45 godina zatvora. Atmosfera u Hagu je napeta - pristalice OVK odluku čekaju ispred suda. Za danas najavljeni masovni protesti, javlja izveštač RTS-a. Pojačano prisustvo policije. Skupovi i u Prištini.
Суд у Хагу: Тужилаштво доказало да је тзв. ОВК починила ратни злочин, али не и злочин против човечности; скупови испред суда и у Приштини
Кадри Весељи учествовао је у извршењу кривичних дела и подстицао на њихово извршење, лично је учествовао у идентификовању и порогону противника ОВК и имао је сазнања о кривичним делима, није учинио ништа да их спречи, саопштено је у Хагу.
Овације окупљених Албанаца у центру Приштине на наводе судије да након 20. јуна није било ратних злочина на Косову, да четворица оптужених нису починили злочин против човечности, да им је циљ био независност Косова, јавља дописник РТС-а.
Судско веће у Хагу утврдило је да је Хашим Тачи имао кључну улогу у формулисању и спровођењу заједничког кажњивог циља тзв. ОВК и да је значајно допринео његовом спровођењу.
"Лично је учествовао у извршењу кривичних дела, подстицао их и подржавао", навело је веће.
Утврђено је и да је Тачи имао сазнања о кривичним делима извршеним над противницима тзв. ОВК, али није предузео никакве мере како би та кривична дела спречио.
Судско веће у Хагу утврдило је да се догађаји на којима су засноване оптужбе за ратне злочине против бивших лидера тзв. ОВК након 20. јуна 1999. године, по окончању сукоба на КиМ, не могу окарактерисати као ратни злочини.
Судија Специјализованих већа Косова у Хагу Чарлс Смит рекао је да је судско веће закључило да је најкасније од краја марта 1998. до 20. јуна 1999. године или приближно тог датума, постојао немеђународни оружани сукоб између тзв. ОВК и СР Југославије, односно српских снага.
"Сукоб се водио на Косову, али се на одређене делове северне Албаније који су били под контролом ОВК такође примењују одредбе међународног хуманитарног права које регулишу тај сукоб. Панел је, поред тога, закључио да су кривична дела из оптужнице била извршена у контексту немеђународног оружаног сукоба или била повезана са оружаним сукобом, чиме је испуњена претпоставка повезаности", рекао је Смит.
Додао је да је веће утврдило да су жртве била лица која уживају заштиту према важећим нормама међународног хуманитарног права, будући да у инкриминисаном периоду нису активно учествовала у непријатељствима.
Осим тога, веће се уверило да су сва четворица оптужених била свесна околности које указују на постојање немеђународног оружаног сукоба, повезаност догађаја са сукобом и заштићени статус жртва.
"На основу тог закључка, панел даље налази да се критични догађаји на којима су засноване оптужбе за ратне злочине након 20. јуна 1999, дакле по окончању немеђународног оружаног сукоба између ОВК и СРЈ, односно српских снага – када су престала да важе правила међународног хуманитарног права – не могу оквалификовати као ратни злочини", напоменуо је Смит.
Тужилаштво доказало да су припадници тзв. ОВК умишљено извршили радње чињења и нечињења које су изазвале смрт најмање 98 лица, односно ратни злочин убиство, саопштено је током изрицања пресуде.
Судско веће Специјализованих већа у Хагу закључило је, у предмету против бивших вођа тзв. ОВК, да тужилаштво није доказало ван разумне сумње да је постојао систематичан напад или напад ширих размера усмерен на цивилно становништво, односно да тужилаштво није доказало да су припадници ОВК циљано нападали цивилно становништво у смислу злочина против човечности.
Судија Специјализованих већа Косова у Хагу Чарлс Смит рекао је да је, када је реч о постојању систематичног напада или напада ширих размера на цивилно становништво као услова за злочине против човечности, судско веће закључило да тужилаштво није доказало ван разумне сумње да је постојао систематичан напад или напад ширих размера усмерен на цивилно становништво.
Смит је, током изрицања пресуде бившим вођама тзв. ОВК, рекао да је веће утврдило да су најкасније од априла 1998. до августа 1999. припадници тзв. ОВК вршили дела насиља и злостављања над цивилним становништвом широм КиМ и у одређеним деловима северне Албаније који су били под контролом тзв. ОВК, вршећи, између осталог, радње наведене у члану 13 Закона.
Веће је, такође, закључило, рекао је Смит, да су те радње представљале напад који је био и систематичан и ширих размера.
"Међутим, панел је закључио да тужилаштво није доказало, ван разумне сумње, да је напад био усмерен на цивилно становништво. Конкретно, закључио је да су, и осим тога што је постојала политика, односно план за циљане нападе на лица која су сматрана противницима, жртве махом, а неке искључиво, биране и циљано нападане на основу индивидуалних околности, а не на основу припадности циљаном становништву", рекао је Смит.
Према његовим речима, панел се није уверио да особе које су припадници ОВК циљано нападали у контексту овог предмета представљају цивилно становништво у смислу злочина против човечности.
Додао је да је панел закључио да тужилаштво није показало, ван разумне сумње, да су извршена кривична дела прогона, затварања, других нехуманих поступака, мучења, убиства и присилног нестанка лица као злочини против човечности.
Специјализована већа Косова у Хагу саопштила су да је Тужилаштво доказало да је тзв. ОВК починила ратни злочин незаконитог или произвољног хапшења и лишења слободе најмање 385 особа.
"На основу свих изнетих доказа, панел је закључио да су припадници ОВК између априла 1998. и 20. јуна 1999. произвољно лишили слободе најмање 385 лица и држали их у бројним затвореничким објектима под контролом ОВК у 14 општина на Косову и на одређеним локацијама у две области на северу Албаније", рекао је судија Чарлс Смит.
Додао је да су припадници тзв. ОВК, укључујући и припаднике војне полиције, хапсили и одводили жртве у затвореничке објекте, док су многе жртве приликом хапшења пребијали, вређали, стављали им повез на очи, као и на руке и ноге.
"Панел је закључио да су између априла 1998. и 20. јуна 1999. у 14 општина на Косову и на одређеним локацијама у две области на северу Албаније, припадници ОВК са умишљајем извршили радње чињења или нечињења које су довеле до лишења физичке слободе најмање 385 лица која нису активно учествовала у непријатељствима, без правног основа или редовног судског поступка, што та хапшења и лишења слободе чини произвољним", навео је судија.
Панел је зато, истакао је, закључио да је тужилаштво ван разумне смуње доказало да је ратни злочин незаконитог или произвољног хапшења и лишења слободе из тачке 3 оптужнице извршен над најмање 385 лица.
Говорећи о оптужбама за сурово поступање и мучење, панел је закључио да су у периоду између априла 1998. и 20. јуна 1999. године 348 особе биле подвргнуте суровом поступању, од којих је 303 било подвргнуто мучењу.
"Припадници ОВК су између априла 1998. и 20. јуна 1999. у 14 општина на Косову и на одређеним локацијама у две области у северној Албанији, са умишљајем нанели тежак душевни и физички бол и патње лицима кojих је било најмање 303, и која нису активно учествовала у непријатељствима, а која су произвољно ухапсили и лишили слободе са циљем, између осталог, изнуђивања информација или признања, кажњавања, застрашивања, присиле или дискриминације жртве или трећег лица по било ком основу", рекао је Смит.
У Специјализованим већима у Хагу око 10 сати почело је изрицање пресуде бившим вођама тзв. ОВК Хашиму Тачију, Јакупу Краснићију, Реџепу Сељимију и Кадрији Весељију, оптуженима за ратне злочине и злочине против човечности.
У судници су оптужени, чланови њихових породица, министар спољних послова привремених институција Гљаук Коњуфца, министар за породицу привремених приштинских институција Андин Хоти, председник удружења бивших припадника тзв. ОВК Хисни Гуцати, као и посланици Демократске партије Косова.
Изрицање пресуде ће, како је најављено, трајати два сата, односно од 10 до 12 часова.
Пресуду прати велики број медијских екипа.
Испред зграде Специјализованих већа распоређен је велики број припадника холандске полиције.
Код зграде суда од синоћ се окупљају и Албанци, са заставама и амблемима тзв. ОВК, који желе да пруже подршку вођама тзв. ОВК који чекају пресуду за ратне злочине.
Полиција им је наредила да се повуку на простор предвиђен за окупљања.
Тужилаштво је у завршној речи затражило по 45 година затвора за оптужене Хашима Тачија, Јакупа Краснићија, Реџепа Сељимија и Кадрију Весељија.
Оптужница их терети на основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака за злочине против човечности и у четири тачке за ратне злочине
Испред суда у Хагу распоређене јаке полицијске снаге, јавља дописник РТС-а.
Присталице тзв. ОВК окупљају се у близини зграде суда. Присутне су и бројне медијске екипе.
У центру Приштине окупљају се присталице са истакнутим заставама тзв. ОВК, док њихово присуство и атмосферу прате бројне новинарске екипе, уочи изрицања пресуде Хашиму Тачију и тројици суоптужених у Хагу.
Због најављених окупљања и могућих протеста, амбасаде САД, Велике Британије и Француске упозориле су своје држављане на опрез и избегавање већих гужви.
Полиција у Приштини је најавила појачане мере безбедности и одржавање јавног реда поводом коначне пресуде бившим вођама тзв. ОВК.
Адвокат и бивши војни тужилац Драган Пашић изјавио је за РТС да би осуђујућа пресуда, према његовом мишљењу, ишла свима у прилог јер нема колективне одговорности и јер би кривци имали име и презиме.
Законски заступник Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ Славиша Вуксановић истиче да није реч само о казни, већ да породице три деценије траже истину и одговор на питање шта се догодило са њиховим најмилијима.
У Специјализованим већима у Хагу све је спремно за изрицање првостепене пресуде Хашиму Тачију, Кадрији Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, четворици бивших команданата такозване ОВК, оптужених за ратне злочине и злочине против човечности.
Изрицање пресуде требало би да траје између сат и сат и по, с обзиром на сложеност овог предмета. Уочи почетка, међу новинарима који прате процес могу се чути различита очекивања – од ослобађајуће до осуђујуће пресуде.
Током више од три и по године суђења, из поступака и изјава судског већа није се могло јасно наслутити каква ће бити коначна одлука.
Атмосфера у Хагу је напета, а од јуче у град пристижу Албанци из различитих делова Европе, а за данас су најављени и масовни протести, извештава новинарка РТС из Хага Тихана Бајић. Испред суда и у његовој околини појачано је присуство новинарских екипа
У згради суда очекују се породице четворице оптужених, бројне новинарске екипе из Србије, са Косова и Метохије и из Албаније, као и представници привремених институција у Приштини.
После више од три године суђења, пажња је сада усмерена на судско веће и тренутак када ће бити саопштена одлука о четворици бивших команданата такозване ОВК.
Tužilaštvo je tokom suđenja tvrdilo da je dokazalo krivicu četvorice optuženih za progon, zatvaranje, druga nehumana dela, mučenje, ubistvo i prisilni nestanak, kao i za četiri tačke optužnice za ratne zločine – nezakonito ili proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.Za ta dela traži kaznu od po 45 godina zatvora.
Prema navodima tužilaštva, žrtve su bili Srbi, Romi i Aškalije, civili za koje se verovalo da sarađuju sa srpskim vlastima, kao i Albanci koji su podržavali Demokratski savez Kosova ili bili povezani sa njim i drugim strankama koje su smatrane protivnicima OVK. Na meti su bili i Albanci koji nisu želeli da se pridruže OVK ili je podrže, ljudi koji su smatrani protivnicima na osnovu svog sadašnjeg ili bivšeg zaposlenja, kao i oni koji su se družili sa Srbima.
Zločini su, prema optužnici, počinjeni najkasnije od marta 1998. do kraja septembra 1999. godine na više od 40 lokacija širom Kosova i Metohije, kao i u Kuksu i Ćahanu na severu Albanije.
Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići optuženi su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih su najmanje 102 ubijena.
Tužilaštvo je tvrdilo da su optuženi imali snažnu zajedničku ulogu kao ključni članovi Glavnog štaba OVK, kao i da su imali nameru i znanje o zločinima, efektivnu kontrolu na terenu i značajan doprinos zajedničkom zločinačkom poduhvatu.
Prema navodima tužilaštva, zajednički cilj bio je uspostavljanje kontrole nad celim Kosovom i Metohijom putem nasilja nad onima koji su smatrani protivnicima.
Tokom suđenja izneti su i detalji o mučenju pritvorenika. Sajmon Lous, koji zastupa 156 učesnika u postupku u svojstvu žrtava, rekao je da su pripadnici OVK pokazali "neverovatnu svirepost i surovost ekstremnih razmera“.
Odbrana je, s druge strane, ocenila da tužilaštvo nije dokazalo navode iz optužnice i zatražila oslobađajuću presudu za sve optužene.
Advokati odbrane tvrdili su da OVK nije imala jedinstvenu komandnu strukturu i da njeni lideri nisu imali kontrolu nad dešavanjima na terenu.
Tačijeva odbrana je tokom postupka pozvala sedam svedoka, među kojima su bili bivši komandant NATO-a Vesli Klark, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms Rubin, nekadašnji američki izaslanik u Prištini Kristofer Hil i Džok Kovi, bivši zamenik šefa administracije Unmika pod Bernarom Kušnerom.
Prvobitna optužnica potvrđena je 26. oktobra 2020. godine, a izmenjena u septembru 2021. i aprilu i septembru 2022. godine. Manje redigovana verzija optužnice podneta je u februaru 2023. godine i ona je važeća optužnica u ovom postupku.
Četvorica optuženih nalaze se u pritvoru u Hagu od novembra 2020. godine, dok je suđenje počelo u aprilu 2023. godine.
Završne reči održane su od 9. do 18. februara ove godine.
Tokom suđenja svedočila su 134 svedoka – 125 koje je pozvalo tužilaštvo, dva pred predstavnicima žrtava i sedam koje je pozvala odbrana. U pisanom obliku prihvaćena su i 164 svedočenja, dok je tužilaštvo u dokazni materijal uvelo oko 3.000 predmeta.
Za danas su najavljena masovna okupljanja i demonstracije u Prištini i drugim gradovima na KiM koje su imale svoju uvertiru u subotu.
Zbog toga su SAD, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo izdali upozorenja svojom državljanima da 16. septembra ograniče svoje kretanje i izbegavaju područja u kojima se održavaju demonstracije.
Protiv Hašima Tačija vodi se i odvojeni postupak zbog ometanja pravde i pokušaja uticaja na svedoke, u kojem su optužena još četvorica bivših pripadnika OVK. Tužilaštvo je za Tačija zatražilo kaznu od šest godina zatvora.
Tokom rata 1998. i 1999. godine pripadnici OVK počinili su brojne zločine, ubistva i otmice nad pripadnicima Vojske Jugoslavije i policije, Srbima i drugim nealbancima, kao i nad Albancima koji su odbijali da podrže ili se pridruže OVK.
