Spasavanje redova Tačija - suđenje za ratne zločine, ili ko je komandovao, a ko je bio agent CIA

Nekadašnji portparol Stejt departmenta i saradnik državne sekretarke Madlin Olbrajt, Džejms Rubin i savetnik pregovaračkog tima kosovskih Albanaca tokom pregovora u Rambujeu, Pol Vilijams su cele nedelje, pred Specijalnim sudom za ratne zločine OVK, ubeđivali sudsko veće da Hašim Tači i još trojica nekadašnjih lidera OVK nikako ne mogu da budu odgovorni za nedela koja im se stavljaju na teret, jer njihove funkcije, ma koliko bile zvučne, nisu imale stvarni uticaj na razvoj situacije na terenu.

Nekadašnji politički lider OVK, Hašim Tači, jedan od komandanata Redžep Seljimi, šef obaveštajne službe Kadri Veselji i portparol ove formacije Jakup Krasnići optuženi su za više od 100 ubistava Srba, Albanaca i Roma od marta 1998. do septembra 1999. godine, kao i nelegalno hapšenje i zlostavljanje u desetak logora koje su držali pripadnici OVK.

Spisak zločina za koje su optuženi Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići uključuju i nelegalna hapšenja i progon, okrutni tretman, mučenje, ubistva i otmice, čime su počinili dela koja su kvalifikovana kao ratni zločini i zločini protiv čovečnosti, za koje se terete i po komandnoj odgovornosti.

Tokom prethodne dve godine, tužilaštvo je ispitalo 125 svedoka i izvelo oko 3.000 materijalnih dokaza. Međunarodni pritisak, koji je i doveo do formiranja ovog suda, proizvod je izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope, Dika Martija o vezama lidera OVK sa ratnim zločinima i organizovanim kriminalom.

Tačijeva odbrana najavila 11 svedoka, Rubin prvi u sudnici

Džejms Rubin je u sudnicu ušetao kao nekadašnji čovek od poverenja državne sekretarke Madlen Olbraj, koja ga je na pregovore u Rambuje poslala, kako bi Tačija, tada novu zvezdu političke scene kosovskih Albanaca, nagovorio da pristane na sporazum.

Iz zamka u Rambujeu su obojica, Tači i Rubin, izašli kao zvezde svetske diplomatije i balkanske politike, pre svega jer je izaslanik Madlen Olbrajt uspeo da postavi Tačija na čelo delegacije kosovskih Albanaca i da ga, kasnije, ubedi da prihvati ponuđeni dokument.

Drugi svedok odbrane, američki diplomata Pol Vilijems, koji je u Rambujeu bio savetnik delegacije kosovskih Albanaca, pak, objasnio je kako se Tači uopšte našao na čelu albanskog tima.

Pred početak konferencije, Albance su predstavljale tri osobe - Tači, lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova i Redžep Ćosja, koji su tajnim glasanjem, rekao je Vilijems, izabrale lidera. Rugova i Tači su glasali za sebe, a Ćosjin glas je u velikoj meri odredio dalji tok kosovske krize.

I Rubin i Vilijems su potvrdili tezu odbrane da Tači, tokom trajanja sukoba, nije imao stvarnu moć, već da je ona ležala u rukama komendanata operativnih zona, kojih je na Kosovu tokom rata bilo šest, uz sedmu u Makedoniji koja u toj fazi krize nije aktivirana.

Istovremeno, Rubin je rekao da je Vašington želeo da od Tačija "napravi lidera", te da je između SAD i OVK vremenom izgrađen partnerski odnos, iako je Amerika u prvi mah tu formaciju proglasila terorističkom organizacijom.

"Želeli smo da budemo sigurni da smo na strani dobrih i nismo želeli da budu žrtve. Ali, nisu mogli da budu žrtve ako i samo čine ratne zločine ili zastupaju stavove radikalnih islamista", rekao je Rubin.

Nekadašnji američki diplomata je odbacio listom sve delove optužnice koji se odnose na umešanost lidera OVK u ratne zločine, tvrdeći da bi za SAD bilo jako loše ukoliko bi se takve optužbe pokazale istinitim.

"I privatno i javno sam mu (Tačiju) više puta rekao - Hašime, pokrenuli smo rat zbog vas, borili se za vas, i za vas smo pod znak pitanja stavili svoj kredibilitet. Bilo bi jako jako loše ukoliko bi vi Srbima učinili ono što su oni činili vama", objasnio je Rubin.

Od trenutka kada su, sredinom juna 1999. godine, snage NATO ušle na Kosovo, sa te teritorije proterano je više od 200.000 Srba.

Nije bilo ratnih zločina, Haradinaj radio za CIA

Rubin je, takođe, naveo da je od obaveštajnih službi, stručnjaka za spoljnu politiku i zvaničnika Pentagona tražio da se izjasne da li je OVK bila umešana u ratne zločine i da "nikada nije dobio potvrdu takvih glasina".

"Nije bio istinit ni jedan od navoda o njegovoj (Tačijevoj) ulozi ni o ulozi komandanata OVK. Ništa nije bilo istina", rekao je Rubin pred sudom u Hagu.

Slične navode pred sudom je ponovio i Vilijems, koji je istakao da Tači nije imao direktnu komandu nad jedinicama OVK na terenu, već su odluke donosili komandanti operativnih zona.

Rubin je, pak, komandanta operativne zone Dukađin i glavnog Tačijevog rivala, Ramuša Haradinaja opisao kao osobu sa kojom je Centralna obaveštajna agencija, CIA, godinama pre rata održavala kontakte.

"Kada sam 1999. godine otišao na Kosovo sastao sam se sa svim šefom CIA i svim agentima i tada sam saznao za njihovu vezu sa Haradinajem i da su ti kontakti trajali godinama", rekao je Rubin.

Haradinaj je, dan, kasnije potvrdio da direktna komunikacija sa zapadnim obaveštajnim službama nikada nije prestajala. "Komuniciramo i danas", rekao je Haradinaj.

Optužnice, suđenje i posledice

Hašim Tači, zajedno sa bivšim šefom tajne policije Kadrijem Veseljijem, portparolom OVK Jakupom Krasnićijem i nekadašnjim članom glavnog štaba OVK Redžepom Seljimijem, posle ozbiljne istrage i ispitivanja nekoliko stotina svedoka, optuženi su pred Haškim tribunalom za ubistva, mučenja, zlostavljanja, zastrašivanja i progon Srba, Roma, ali i političkih protivnika među kosovskim Albancima, od marta 1998. do septembra 1999. godine.

Tužilaštvo Specijalnog suda za zločine OVK navodi da se četvorica lidera terete za zločine počinjene protiv stotina civila, zbog čega snose individualnu odgovornost, te da su bili deo sistematskih napada na osobe za koje su smatrali da deluju protiv OVK.

Tačijevi branioci, Gregori Kiho i Luka Misetić, koji su svojeveremeno pred Haškim tribunalom uspešno odbranili hrvatskog generala Antu Gotovinu, početne stavove odbrane zasnovali su na tvrdnjama da bivši politički lider OVK nije imao stvarnu moć, već da je ona ležala u rukama komandanata operativnih zona.

Tači je tokom cele političke karijere imao slovio kao osoba sa harizmom, koja je nedostajala njegovim saborcima, ali i rivalima. Zapadne diplomate mu najveću manu nalaze u činjenici da, uprkos brojnim pokušajima, nije uspeo da se skloni od senke gerilca koja ga je pratila i lošeg uticaja nekadašnjih saboraca.

Kroz njegovu kancelariju prodefilovali su državna sekretarka SAD Madlen Olbrajt, Bil i Hilari Klinton, britanski premijer i jedan od najvatrenijih podržavalaca OVK Toni Bler. Pio je pivo sa Pedijem Ešdaunom, a Džozef Bajden ga je u julu 2010. godine, u vreme kada je bio potpredsednik SAD, uporedio sa Džordžom Vašingtonom.

Analitičari smatraju da će ishod suđenja četvorici komandanata OVK imati potencijalno ogroman uticaj na istorijsko viđenje rata na Kosovu, posebno jer su idejni tvorci bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije zarad takve akcije redefinisali pojam vojne intervencije zasnovane na humanitarnim razlozima.

Suđenje u Hagu bi moglo, kad se jednom okonča, da baci dodatno svetlo na niz nedovoljno razjašnjenih okolnosti koje su pratile kako nastanak i delovanje OVK, tako i sve ono što se dešavalo nakon poslednjeg rata u 20. veku, do danas.