Odložena odluka o statusu Ganića

Sudije su odložile odluku zbog toga što, kako je obrazloženo, nisu mogli da donesu objektivnu ocenu zbog nedostatka dokaza koje je trebalo da dostavi Beograd, javio je Bi-Bi-Si.

Srbija bi najkasnije do četvrtka trebalo svim stranama da dostavi materijal koji bi sadržao nove dokaze o Ganićevoj umešanosti u događaje u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, u maju 1992. godine, kada je ubijeno i ranjeno više desetina vojnika tadašnje JNA i civila.

Poternica za Ganićem raspisana je 2009. godine, šest godina pošto je Haški tribunal zaključio da ne postoje dokazi o Ganićevoj umešanosti u taj zločin, primetio je britanski sud.

Pravni zastupnik Srbije u ovom slučaju objasnio je za Bi-Bi-Si da je Beograd dobio dodatno vreme da dostavi materijal koji treba da se razlikuje od dokaza na osnovu kojih je Haški tribunal 2003. izveo svoje zaključke.

Britanski sud pretpostavlja je da je tužilaštvo u Beogradu prikupilo nove dokaze, jer, u suprotivnom, ne bi ponovo pokretalo ovaj slučaj, ocenjuju pravni stručnjaci u Londonu, kako javlja britanski javni servis.

U sredu je bio izvršen pretres o administrativnim detaljima zahteva za izručenje Ganića Srbiji, koja do sredine aprila mora da podnese zvanični zahtev za ekstradiciju.

Šef Ganićevog pravnog tima Damir Arnaut izrazio je u izjavi "Slobodnoj Evropi" bojazan da bi Srbija mogla dostaviti dokaze u kojima su sadržane neistine.

"Međutim, ono što je ohrabrujuće jeste da smo od suda zahtevali da se bilo kakvi dokazi za koje znamo da ne postoje dostave barem dva dana ranije, tako da ćemo biti spremni da odgovorimo na sve neistine Srbije, ukoliko ih bude. Ali, s obzirom na jasne dokaze i proces koji je Haški tribunal sproveo, mi smo uvereni da ovde nema nikakvih novih dokaza," rekao je Arnaut.

Bolji uslovi za Ganića

Ejup Ganić je u međuvremenu premešten u drugo krilo zatvora u Londonu, u kome se nalaze optuženici za lakša dela, saopštio je Damir Arnaut, savetnik bošnjačkog člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića.

Arnaut je rekao da je upravnik zatvora u Londonu lično premestio Ganića iz dela gde su smeštene osobe optužene ili osuđene za teška krivična dela, u zatvorsko krilo gde se nalaze optuženici za "puno lakša dela, uglavnom finansijske prirode", prenela je agenciji Fena.

Ganić je uhapšen u ponedeljak, u Londonu, na zahtev Srbije, zbog ratnih zločina počinjenih u maju 1992, u Dobrovoljačkoj ulici, u Sarajevu, nad pripadnicima JNA. Londonski sud je, u sredu, odbacio zahtev da Ganić bude pušten na slobodu uz kauciju od 200.000 funti.

Prema Arnautovim rečima, Ganić sada ima pristup telefonu i mnogo bolje uslove.

''Napori naše diplomatije urodili su plodom. Jako smo zadovoljni i smatramo taj uspeh rezultatom naših ogromnih napora prema vlastima Britanije'', istakao je Arnaut, dodajući da advokati još uvek nemaju pristup Ganiću.

Grupa građana Sarajeva okupila se oko 12.30 u centru grada, ispred Ekonomskog fakulteta i ambasade Velike Britanije, u znak podrške Ganiću.

Sa skupa je od Velike Britanije zatraženo "da oslobađanjem "Ganića dokažu da je njegovo hapšenje bila greška, a ne politički stav koji direktno narušava, ne samo suverenitet BiH, već i svako sećanje na žrtve agresije na BiH".

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, 42 vojnika i oficira JNA su ubijena, a 73 ranjena u napadu na kolonu u Dobrovoljačkoj ulici, u Sarajevu, maja 1992. godine.

Zarobljeno je 215 pripadnika JNA, koji su, potom, bili izloženi psihičkom i fizičkom zlostavljanju.

Banjalučki dnevnik Glas Srpske obelodanio je juče da je ratni ministar unutrašnjih poslova BiH Alija Delimustafić u svojevremenom iskazu pred Vojnim sudom u Beogradu rekao da je Ganić, zajedno sa tadašnjim komandantom Teritorijalne odbrane BiH Hasanom Efendićem, rukovodio masakrom nad pripadnicima JNA.