Kraj, selektivne, haške pravde

Ceremoniji zatvaranja Haškog tribunala prisustvovali su mnogi zvaničnici, među kojima i holandski kralj Viljem Aleksander, zvaničnici iz Srbije, kao i iz bivših jugoslovenskih republika čiji su državljani tokom protekle 24 godine procesuirani pred tim sudom.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres je na ceremoniji zatvaranja ocenio da će, zahvaljujući radu tog suda, biti nemoguće prekrajati istoriju.

"Kada je stvoren međunarodni krivični sud, bio je to jedan momenat od istorijske važnosti. Nije postojao nijedan sud međunarodne vrste koji bi mogao suditi o individualnoj krivičnoj odgovornosti. Savet bezbednosti je tom prilikom poručio da je uveren da će taj sud doprineti održavanju mira. Ja se nadam da će ovaj osećaj opstati i nadživeti i današnji dan", rekao je Guteres.

Predsednik Haškog tribunala Karmel Ađijus rekao je da je ta institucija osnovana kao izraz zajedničke odlučnosti za borbu protiv nekažnjivosti, te da je postao sinonim za telo sa univerzalnim standardima.

"Osnovani smo kao privremeni ad hok tribunal, ne stalan, sa mandatom da donese pravdu, mir i bezbednost samo jednom regionu u svetu. Iako je naša svrha na početku bila ograničena, ostvarenja protekle 24 godine pokazuju nešto drugo", napomenuo je Ađijus.

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da, uprkos prestanku rada te institucije, mnoge žrtve i dalje čekaju na pravdu.

"Iako je bilo mnogo pozitivnih stvari, to ne znači da se međunarodnom sudu ne mogu uputiti i neke kritike. Neki predmeti su trajali predugo. I dalje stoji činjenica da je Međunarodni sud postigao mnogo u protekle 24 godine. Pre par nedelja Međunarodni sud je izrekao poslednje presude. Reakcije u bivšoj Jugoslaviji su bile energične, kao i uvek", poručio je Bramerc.

Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović ocenila je da poruke na zatvaranju Haškog tribunala potpuno odgovaraju i celokupnom radu te institucije za 24 godine.

Kao što je bilo selektivno suđenje i selektivna pravda, tako su bili i selektivni govori, smatra Kuburovićeva.

"Ono što upada u oči je pominjanje optuženih i osuđenih Srba i to postupci koji nisu pravosnažno okončani, pominjanja samo žrtava koje nisu srpske. Najgore što to dolazi od strane sudija koje treba da nastave postupke pred Rezidualnim mehanizmom", ukazuje ministarka pravde.

Sud je 25. maja 1993. godine osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija radi gonjenja počinilaca ratnih zločina na teritoriji bivše Jugoslavije.

Tribunal je prestao da radi 30. novembra okončavši sve prvostepene postupke, a njegov rad je nastavio takozvani Mehanizam za međunarodne krivične sudove, koji će okončati sve preostale žalbene postupke.

Tokom više od 24 godine rada, Tribunal je procesuirao 161 optuženog, od kojih su više od polovine bili Srbi iz vojnog i političkog života Srbije i Republike Srpske.

Zbog toga i zbog načina na koji su procesi vođeni, veliki broj građana Srbije i domaćih stručnjaka smatra da je haška pravda bila selektivna.