Tribunal: Tuđmanova vlast direktno umešana u rat u BiH

Dokaze za to zastupnici optužbe citirali su tokom današnje rasprave o žalbama lidera samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna (HRHB) na dugogodišnje nepravosnažne kazne koje im je Tribunal izrekao zbog zločina nad Muslimanima u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni, 1993-94.

Podsetimo, tom presudom je utvrđeno da je predsednik Tuđman bio na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo uspostavljanje "hrvatskog entiteta, delimično u granicama Hrvatske banovine iz 1939. godine", nasilnim i trajnim proterivanjem muslimanskog stanovništva iz osam opština u BiH.

Svrha stvaranja tog entiteta - HRHB - po presudi je bilo "ponovno ujedinjavanje hrvatskog naroda", budući da je zločinačkim planom bilo predviđeno da se on "ili ujedini sa Hrvatskom, u slučaju raspada BiH" ili ostane u BiH "s tesnim vezama s Hrvatskom".

Pobijajući jutrošnju tvrdnju ratnog ministra odbrane HRHB Bruna Stojića da taj poduhvat nije postojao i da Tuđman nije intervenisao u BiH, tužioci su citirali dokumente samog HVO o prisustvu i delovanju jedinica regularne Hrvatske vojske (HV) na teritorijama u BiH koje je Tuđman proglasio hrvatskim.

Prema tim i drugim dokazima Tužilaštva, trupe HV su u BiH učestvovale u napadima u BiH od 1992, a ta dejstva pojačana su, u srednjoj Bosni i zapadnij Hercegovini, za vreme hrvatsko-muslimanskog rata 1993-94.

Uklanjajući sa hrvatskih vojnika oznake HV i nazivajući ih "dobrovoljcima" Tuđmanova vlast pokušavala je, po tužiocima, da prikrije svoju umešanost u bosanski rat.

Iz prepisa Tudđanovih razgovora sa liderima bosanskih Hrvata, koje je sam snimao, tužioci su citirali da je, u novembru 1993, predsednik Hrvatske naredio "odbranu linija koje smo zauzeli" u BiH.

U tom cilju, Tuđman je naredio i premeštanje jedinica HV u BiH, a u susretu sa tadašnjim načelnikom Generalštaba HV Jankom Bobetkom naglasio je da "moramo postići što povoljnije granice za HRHB".

Prema tumačenju tužilaca, Tuđman je smatrao da se "Hrvatska mora boriti za granice HRHB". Sve to dokazuje da je Tuđmanova vlast u Zagrebu imala, preko HV, komandu i kontrolu nad snagama bosanskih Hrvata, koje su zločine nad Muslimanima počinile, kao što je i utvrđeno prvostepenom presudom Tribunala.

Stojićeva odbrana poriče etničko čišćenje Muslimana 

Bivši ministar odbrane bosanskih Hrvata Bruno Stojić negirao je pred Haškim tribunalom da je bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu stvaranja proširene hrvatske države na teritoriji BiH zločinima nad Muslimanima.

Tribunal je 2013. Stojiću, koji je bio ministar odbrane samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna (HRHB), izrekao nepravosnažnu kaznu od 20 godina zatvora zbog učešća u tom poduhvatu, odnosno zbog zločina nad Muslimanima u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni, 1993-94. godine.

Tokom današnje rasprave o žalbi koju je na tu presudu uložio Stojić, ali i Tužilaštvo, njegov branilac Karim Kan tvrdio je da zločinačko udruženje nije postojalo, ako ga je i bilo, Stojić u poduhvatu nije učestvovao.

Kan je rekao da "nema direktnih dokaza o zločinačkom udruženju".

Stojićev branilac je negirao nalaze iz presude da je Tuđman javno zagovarao opstanak BiH i saradnju s Muslimanima, a da je na tajnim sastancima, koje je sam snimao, davao naloge za nasilnu podelu BiH.

"Tuđman uopšte nije igrao tu duplu igru. Nemamo potrebu da dokazujemo da je Tuđman bio veliki humanitarac i da nikada nije ohrabrivao intervenciju Hrvatske u BiH", rekao je Kan.

Prema njegovim rečima, Tuđman je podržavao opstanak BiH, "ako je moguć", ali da, u suprotnom Muslimani "idu s Hrvatima". Obnova Banovine nikada nije dokazana, čak ni u transkriptima Tuđmanovih razgovora, rekao je Kan.

"Tuđman nije želeo Veliku Srbiju na svojim granicama", rekao je Stojićev branilac, prikazujući Hrvatsko veće odbrane kao plod "legitimne potrebe da se svi narodi odbrane od srpske agresije".

Kan je rekao da je HVO snabdeo velikom količinom oružja i vojne opreme Armiju BiH, odnosno "narodu koji je, po tužiocima, pokušavala da uništi".

Zbog istih zločina, Tribunal je na 25 godina zatvora osudio ratnog premijera HRHB Jadranka Prlića. Kazna od 20 godina izrečena je načelniku Glavnog štaba HVO Slobodanu Praljku i zameniku komandanta HVO Milivoju Petkoviću.

Valentin Ćorić, komandant vojne policije HVO, osuđen je na 16 godina zatvora, a predsednik komisije za razmenu zarobljenika HRHB Berislav Pušić na zatvorsku kaznu od 10 godina. Pušić ne prisustvuje raspravi o žalbama, budući da je praktično izdržao kaznu.

O njihovim žalbama, ali i žalbi tužilaca koji traže oštrije kazne, Tribunal će raspravljati do 28. marta.

Prlić i ostali proglašeni su krivim za kampanju progona Muslimana iz osam opština u zapadnoj Hercegovini i srednjoj Bosni od proleća 1993. do proleća 1994. koja je uključivala ubistva, silovanja, deportacije, nečovečno postupanje, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, uništavanje i oduzimanje imovine, bezobzirno razaranje naselja i kulturnih i verskih objekata, prinudni rad i protivpravno terorisanje civila.

Ta zlodela - kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja rata i teške povrede ženevskih konvencija - počinjena su u opštinama Mostar, Čapljina, Ljubuški, Prozor, Stolac, Vareš, Gornji Vakuf i Jablanica.

Rasprava o žalbama biće sutra nastavljena argumentima odbrane ratnom načelniku Glavnog štaba HVO Slobodana Praljka.