Žene iz Srebrenice na suđenju Mladiću

Na suđenju Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom svedočile su dve žene iz Srebrenice kojima su, posle pada enklave u ruke Vojske Republike Srpske u julu 1995. godine, ubijeni muževi i sinovi.

General Mladić (70), koji je u to vreme bio komandant VRS, optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana i progon žena, dece i staraca, u danima pošto su srpske snage 11. jula 1995. zauzele Srebrenicu koja je bila pod zaštitom UN.

Svedokinje Mirsada Malagić i Saliha Osmanović izjavile su da su muževe i sinove poslednji put videle na dan pada Srebrenice i da su njihovi posmrtni ostaci pronađeni 14 godina kasnije u masovnim grobnicama oko Zvornika.

Malagić je posvedočila da su joj muž i dvojica starijih sinova iz Srebrenice krenuli sa drugim muškarcima šumom ka Tuzli, dok se ona sa mlađim sinom i starim svekrom pridružila mnoštvu žena, dece i staraca koji su pošli ka bazi Unprofora u Potočarima.

"Bila je velika masa ljudi, čestito se nisam ni oprostila sa mojima, svako je krenuo na svoju stranu, dok su okolo padale granate", rekla je Malagićeva.

Supruga Salka, koji je tada imao 44 godine, srednjeg sina 15-godišnjeg Admira i starijeg sina, 20-godišnjeg Elvira, Mirsada Malagić nikada više nije videla žive.

Pre ukrcavanja u autobuse u Potočarima 13. jula 1995. godine, srpski vojnici od svedokinje su odvojili njenog 70-godišnjeg svekra koga takođe više živog nije videla.

Po svedočenju Malagićeve, koju je šrapnel granate ranio u ruku, general Mladić je u Potočarima istog dana masu izbeglica uveravao da "nikome ništa neće biti" i da "će ići u Kladanj".

"Svekar mi je pronađen u masovnoj grobnici na Snagovu, a muž i srednji sin na Zvorničkoj Kamenici 2009. Kasnije, pronađen je i sin Elvir, isto na Kamenici", posvedočila je Malagić.

Svekra, muža i srednjeg sina, kako je rekla, sahranila je u Memorijalnom centru u Potočarima na 15-godišnjicu pada Srebrenice, 11. jula 2010, a starijeg sina dve godine kasnije.

Ista sudbina zadesila je i supruga i 18-godišnjeg sina svedokinje Salihe Osmanović, koji su, takođe, pokušali da se iz Srebrenice probiju kroz šumu ka Tuzli. Posmrtni ostaci Rame i Nermina Osmanovića pronađeni su posle 14 godina u masovnoj grobnici.

"Skupa smo pošli iz kuće i razdvojili se 11. jula - oni šumom, a ja u Potočare. Nikad ih više nisam videla . Muž mi je rekao da idem s narodom. 'Idi Saliha s narodom, pa šta god bude bilo' - to mu je zadnja reč bila", posvedočila je Osmanovićeva.

Svedokinja kaže da je od rođaka čula da je njen suprug Ramo 13. jula 1995. godine iz kolone u šumi "krenuo da vidi kuda ćemo proći i da su ga tada uhvatili".

"Svi su uhvaćeni, pobijeni. Nema tog naroda", rekla je Osmanovićeva.

Tužioci su u sudnici prikazali snimak na kojem Ibro Osmanović, okružen srpskim vojnicima, sa puta poziva svog sina Nermina i druge muslimanske muškarce da siđu iz šume i predaju se.

"To je moj čovek i zove mog sina Nermina", potvrdila je svedokinja kojoj je drugog sina, 17-godišnjeg Edina, 6. jula 1995. godine u Srebrenici ubila granata.

Osmanovićeva je rekla i da su joj srpski vojnici u Potočarima odvojili svekra, a na pitanje šta se sa njim desilo nije znala odgovor.

"Ne mogu znati, nije samo on odvojen, svi Muslimani su. Njega nema, nema mnogo naroda", rekla je Saliha Osmanović i dodala da je u koloni koja se probijala ka Tuzli izgubila i rođenog brata.

Odgovarajući na pitanja Mladićevog branioca Dragana Ivetića, Osmanovićeva je potvrdila da joj je suprug bio vojnik Armije BiH.

Obe svedokinje opisale su i kako su njihove porodice u Srebrenicu došle nakon što su ih srpske snage 1992. godine proterale iz sela u okolini Bratunca.

Proces generalu Mladiću biće nastavljen u utorak, 21. maja.

Mladić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, od 1992. do 1995. godine.