Opštinske kase pod kontrolom

Srbija duguje gotovo 15 milijardi evra i približila se granici koju ne sme preći, a to je 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Preko granice bi nas gurnuli slabiji kurs dinara ili manji rast privrede, upozoravaju ekonomisti.

Izdavanjem obveznica, Novi Sad je pozajmio 35 miliona evra. Sledećeg meseca, po istom receptu zadužiće se i Užice, koliko, još se ne zna. Ne zna se ni da li će im se uskoro pridružiti još neka opština.

Saša Paunović iz Stalne konferencije gradova i opština kaže da zakon reguliše tu oblast i smatra da ne postoji opasnost da se podigne javni dug za celu zemlju.

"Bitno je da i lokalne smaouprave imaju mogućnost zaduženja. Kada one to ne bi imale, onda bi republičke vlasti praktično pojele sav prostor javnog duga i onda bismo ostali bez mogućnosti finansiranja lokalnih projektata na takav način", kaže Paunović.

Zagovornici veće samostalnosti opština kažu da je bitno da one u nove dugove ne ulaze zbog populističkih davanja.

Potpredsednica Vlade Verica Kalanović kaže da se ne sme zaustaviti razvoj opština i gradova. "Ono što je u ovom trenutku limit u javnom dugu koji su postavili ekonomisti Srbije od 45 odsto je daleko niži od evropskog kriterijuma od 60 odsto", rekla je Kalanovićeva.

Potpredsednica Vlade smatra da se može razmišljati o povećanju nivoa javnog duga, ako to ide u pravcu razvoja i opština Srbije.

Iz Ministarstva finansija odgovaraju da se ne planira pomeranje granice za javni dug sa 45 odsto. Kažu da nema rizika da se opštine zadužuju preko mere i bez kontrole.

Zakonom o javnom dugu predviđeno je da lokalne vlasti Ministarstvu finansija mesečno dostavljaju podatke o vrstama zaduživanja, iznosu i otplati duga i nivou kamata. Opštine su dužne da pribave mišljenje Ministarstva pre donošenja odluke o zaduživanju.

Upozoravajući da zaduživanje opština može da gurne javni dug u crveno, ekonomisti kažu da za to ni nema razloga, jer lokalnim samoupravama ostaje dvostruko više novca od poreza na zarade.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je sada javni dug na nivou 44,5 odsto BDP-a, a da kurs od 102,2 znači probijanje te granice i da je u tom smislu nemoguće dalje zaduživanje.

"Što se tiče lokalnih zajednica, apsurdno je da se, pri rastu poreskih prihoda od zarada od 40 milijardi dinara, dodatno zadužuju", kaže Zdravković.

Koliko je važno da se opštinske finansije drže pod kontrolom pokazuje primer Rumunije, čije opštine duguju gotovo tri milijarde evra, a trećina je na pragu bankrota, jer nisu u stanju da vrate kredite.

U Republici Srpkoj, prema pisanju banjalučkih medija, gotovo da nema opštine koja se nije kreditno zadužila, u milionima maraka, i to za projekte koji će biti završeni u jeku predizborne kampanje.