Srbija (ne)spremna za krizu

Ocene u vezi sa tim da li je Srbija spremna za novi talas krize se razlikuju. Šef misije MMF-a za Srbiju Albert Jeger kao jednu od dobrih strana navodi novi aranžman sa Fondom.

Prvi naredni korak jeste usvajanje rebalansa budžeta. U mišljenju koje je dostavio skupštini Srbije, Fiskalni savet upozorava na usporavanje privrednih aktivnosti u poslednja tri meseca.

Država za sada, osim aranžmana sa MMF-om i dodatnih zaduživanja radi obezbeđenja likvidnosti i popune budžeta, nema druge odgovore za nadolazeću ekonomsku krizu.

Negativan scenario u slučaju krize već se zna. Prvo nailazi panika na šalterima banaka, a potom otpuštanja u privredi. Sve to izaziva socijalne nemire i inflaciju na kratak rok.

Bankari kažu da je manevarski prostor Vlade sada uži, jer ima daleko manje budžetskih para za subvencije koje su pre tri godine ublažile krizu. Ipak, izlaz uvek postoji.

Aleksandar Štulić iz KBC Banke kaže da bi rešenje moglo biti smanjenje obavezne rezerve, ali da se ta sredstva isključivo namenski koriste, kroz subvencionisanje izvozno orijentisanih preduzeća ili starteških proizvoda koji su u okviru domaće ekonomije.

Obavezna rezerva na deviznu štednu sada je oko 25 odsto i Narodna banka verovatno neće dozvoliti njeno dalje smanjenje. Ono što bi sigurno pozdravila jeste otplata naraslih dugovanja, pre svega države.

Profesor Vladimir Krulj kaže da treba napraviti neki plan otplate koji bi privrednim subjektima mogao da omogući planiranje, što je trenutno najbitnija stvar u uslovima krize.

Evropska komisija upozorila je da Srbija, kroz propuste u javnim nabavkama, godišnje gubi ogromne sume novca, koji bi mogao lako da se naplati uvođenjem jednostavnog softvera za praćenje prihoda i rashoda.

Mitko Minić, autor softvera poreske naplate, kaže da bi se kontrolom toga ko je uplatio prihod, a ko nije mogla prepoloviti siva ekonomija.

Dobronamerni saveti za sprečavanje krize ne manjkaju. Iz vlade zato najavljuju osnivanje Razvojne banke koja će se osloniti na predloge privrednika.