Vlada o novoj krizi

Na sastanku premijera Mirka Cvetkovića sa guvernerom, ministrima i članovima Fiskalnog saveta, analizirani su mogući rizici i mere koje bi država trebalo da preduzme povodom poremećaja na svetskom tržištu, koji bi mogli da izazovu novi talas krize u Evropi i Srbiji.

Na sastanku je ocenjeno da Srbija mora striktno da poštuje fiskalna pravila i da podstiče izvoz kako bi spremno dočekala eventualni dolazak nove krize.

Premijer Cvetković je istakao da se sa pažnjom moraju pratiti sva ekonomska kretanja u regionu i Evropi kako bi se adekvatnim merama reagovalo na eventualno prelivanje krize u Srbiju.

Prema oceni ministra ekonomije i regionalnog razvoja Nebojše Ćirića, usled pada tražnje na stranim tržištima može doći i do pada izvoza, zbog čega je potrebno obezbediti da banke nastave da finansiraju privredu. 

Na sastanku je zaključeno da se usvojena pravila fiskalne politike moraju poštovati kako bi se održala stabilnost na deviznom tržištu i sprečili potencijalni rizici koji bi mogli da utiču na veće oscilacije kursa dinara.

Štednja i smanjenje javne potrošnje moraju da se poštuju od republičkog preko pokrajinskog do lokalnog nivoa vlasti, dodaje se u saopštenju.

Fiskalna odgovornost na prvom mestu 

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je za RTS da je postignuta potpuna saglasnost o tome da je neophodno voditi računa o tome da država ne povećava dug i da deficit budžeta bude u okvirima planiranog.

"S obzirom na to da je kriza 'okolo', svi investitori će s većim oprezom gledati na nas i na zemlje u okruženju i posebnu pažnju obraćaće na osnove - koliki su javni dug i fiskalni defict, i kako će se kretati ove i sledeće godine", objašnjava Petrović.

Upravo zbog toga, upozorava predsednik Fiskalnog saveta, neophodno je da se već sada sačini i objavi kredibilan plan budžeta za ovu i sledeću godinu. U protivnom, rizik investiranja u Srbiju već sada može da se poveća, a devizni kurs dinara može biti ugrožen.

Član Saveta NBS Milojko Arsić kaže da je ovo kriza državnog duga i da se verovatno neće preliti ili odraziti na realni sektor, ali da će oporavak privrede, ipak, biti sporiji nego što bi bio da se ova kriza nije dogodila.

Učesnici sastanka ocenili su i da je, uz poštovanje fiskalnih pravila, neophodno i podsticanje izvozno orijentisane privrede i konkurentnih privrednih grana kao što su prehrambena industrija i poljoprivreda.

Ocenjeno je i da je veoma važan novi aranžman iz predostrožnosti koji bi Srbija uskoro trebalo da potpiše sa Međunarodnim monetarnim fondom.

"Taj sporazum bi bio garant makroekonomske stabilnosti, ali i pokazatelj da Vlada vodi kredibilnu ekonomsku politiku, što predstavlja pozitivan signal za sve potencijalne investitore sa kojima se vode pregovori o ulaganju u Srbiju", navodi se u saopštenju Vlade.