Strah od jakog dinara

Dinar je ojačao u odnosu na evro 0,7 odsto, pa je zvanični srednji kurs danas 98,27 dinara za evro, što je najveća vrednost domaće valute od početka godine.

Viceguverner NBS Bojan Marković ocenjuje da je jačanje dinara poslednjih meseci posledica pada premije rizika zemlje i povećanog poverenja stranih investitora, kao i restriktivne monetarne politike centralne banke.

Marković ističe da je devizni kurs u Srbiji fleksibilan i da se i u narednom periodu moguće oscilacije i u pravcu jačanja i u pravcu slabljenja dinara i dodaje da kurs zavisi isključivo od ponude i tražnje.

Viceguverner centralne banke je precizirao da na kurs utiču i kretanja na globalnom tržištu koja su usmerila sredstva ka zemljama u razvoju, pa se iz tog razloga jačanje domaće valute, pored Srbije, dogodilo i u Turskoj, Mađarskoj i Rumuniji.

Pored toga, specifični razlozi, koji utiču na jačanje dinara jesu i korigovanje kreditnog rejtinga i pad premije rizika zemlje, povoljne kamatne stope, koje privlače strane investitore da ulažu u dinar. Sve to uzrokovalo je veći priliv deviza u zemlju krajem prošle i početkom ove godine, rekao je viceguverner.

Negativan uticaj na izvoz

Pojedini ekonomisti ocenjuju da jačanje dinara u proteklim mesecima nema podlogu u realnim ekonomskim kretanjima i da negativno utiče na izvoz. Ističu da je jačanje dinara, pre svega, posledica priliva deviza radi ulaganja u državne hartije od vrednosti.

Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić kaže da brine šta će biti kada banke, koje su te devize unele i kupile dinare radi ulaganja u državne hartije od vrednosti, krenu ponovo da pretvaraju dinare u devize.

Erić je za Tanjug ocenio i da jačanje domaće valute može imati vrlo teške posledice po privredu, jer pada konkurentnost srpskog izvoza, uvoz postaje jeftiniji i raste sklonost ka uvoznoj potrošnji, što je, prema njegovim rečima, dosta zabrinjavajuće.

Erić smatra da nije dobro što rast kursa nije stvar realne ekonomije, već posledica kretanja u monetarnoj sferi.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ističe da se finansiranje budžetskog deficita pretežno ostvaruje emisijom trezorskih zapisa na domaćem finansijskom tržištu, što privlači devize iz inostranstva, povećava njihovu ponudu i tako se stvara pritisak na jačanje dinara.

"Drugi vrlo važan faktor jačanja dinara je špekulativne prirode i odnosi se na očekivanja velikih igrača na deviznom tržištu, da će ovaj apresijacijski tok biti nastavljen, ali će, naravno, uskoro doći i do prekida tog toka, pa bi, po tom osnovu, mogli da zarade prilično velike sume novca", ističe Nikolić.

Nikolić ocenjuje da je ovakvo jačanje dinara prema evru "gotovo pogubno" po srpsku ekonomiju, jer destimulativno deluje na izvoz, čija cenovna konkurentnost pada, tako da se poništavaju pozitivne tendencije rasta izvoza iz prošle godine.

U ovoj godini, domaća valuta je prema evru bila najslabija 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za evro. Centralna banka je na međubankarskom deviznom tržištu ove godine kupila pet miliona evra, da bi ublažila dnevne oscilacije deviznog kursa.