Privrednici za smanjenje PDV-a

Istraživanja Privredne komore Srbije pokazuju da su privrednici nezadovoljni dosadašnjim efektima Vladinih mera za izlazak iz krize. Komora smatra da treba smanjiti javnu potrošnju, PDV i porez na plate.

Iz Privredne komore Srbije poručuju da će, kada se ministri vrate sa godišnjih odmora, Vladi predstaviti svoj paket antikriznih mera.

Ministarstvo finansija ne želi da se oglašava tim povodom, a guverner Radovan Jelašić smatra da bi, zbog velikog manjka u budžetu, PDV trebalo povećati.

Prema podacima Privredne komore Srbije, broj blokiranih firmi porastao je od oktobra za 15 odsto. Sada ih je 61.285. Na računima je blokirano oko 260 milijardi dinara.

"Naš zahtev je da se smanji javna potrošnja koja je 20 odsto veća od onog što se proizvodi i da se o tome ne priča samo deklarativno, nego da se na tome radi vrlo jasno i konkretno", rekao je predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.

Predlog antikriznih mera Privredne komore Srbije podrazumeva smanjenje PDV-a za jedan do jedan i po odsto, poreza na plate sa 63 na 50 odsto, poreza na dobit sa deset na osam odsto. Smanjila bi se i javna potrošnja, birokratski aparat i siva ekonomija.

"Predlozima PKS treba da se omogući poslovanje privrede i smanjenje rizika vezanih za smanjenje broja zaposlenih. Vlada bi trebalo da razmišlja kako da olakša poslovanje domaćim firmama i da dovede nove firme. Međutim, problemi u budžetu su toliko veliki, da prostora gotovo uopšte nema", istakao je ekonomista Miroslav Zdravković.

Veći PDV i porez na plate

Privrednike najviše brinu spekulacije o tome da će se povećati PDV i porez na plate.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije istakao je da je zajednički stav Unije poslodavaca Srbije i sindikata da ne bi trebalo ići na povećanje PDV-a i da bi čak smanjivanjem tih parametara moglo da dođe do obilnijeg punjenja budžeta, pošto bi tada budžetski zahtev bio neuporedivo veći nego što bi to bilo u suprotnom slučaju.

Privrednici predlažu da se PDV plaća u vreme naplate, a ne u vreme fakturisanja. Traže i kredite za trajna obrtna sredstva, sa rokom otplate od tri godine i počekom od šest meseci.

Takođe, predlažu i da država odobri garancije za kredite preduzećima kojima duguje, kao i kompenzaciju obaveza za poreze i doprinose, potraživanjem od države.

U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, porez na dodatnu vrednost je 17 odsto, u Makedoniji i Srbiji 18 odsto, Albaniji 20 odsto, a u Hrvatskoj 23 odsto.