Isplata depozita Alta banke – Vučković: Trag novca se može pratiti, ključno je utvrditi ko je odgovoran

Isplata je ograničena na iznos do 50.000 evra po deponentu i obuhvata sve osigurane depozite zajedno sa pripadajućom kamatom, dok klijenti koji imaju veća potraživanja preostali iznos mogu prijaviti u stečajnom postupku.

Pripremljene ekspoziture i apel građanima da ne žure

Na svim lokacijama gde je Alta banka imala ekspoziture, filijale Banke Poštanske štedionice stavljene su u funkciju isplate depozita sa posebnim šalterima i terminima. Iz banke apeluju na klijente da iskoriste elektronsko zakazivanje termina putem zvaničnih sajtova kako bi se izbegle veće gužve.

Takođe, naglašeno je da građani nemaju potrebe da žure prvog dana, s obzirom na to da je rok za podnošenje zahteva tri godine.

Gde je novac iz Alta banke i uloga finansijske forenzike?

Komentarišući sudbinu novca iz Alta banke i mogućnost da se uđe u trag nestalim sredstvima, ekonomista i nekadašnji član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković precizirao je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je“, da će se ovim slučajem baviti finansijski forenzičari.

"Verujem da za najveći deo može da se zna. Ne zna se prvo da li je novac bio u trezoru Alta banke, ili je odmah iz menjačnica išao u neke privatne džepove. Ako je bio u trezoru, to je jedna stvar, ako nije, onda je to nešto drugačije“, objašnjava Vučković.

On napominje da će se tragovi delimično pratiti, mada manji deo sredstava koja su eventualno išla preko kriptovaluta možda neće otkriti početnu i krajnju adresu. Ipak, važnije od pukog utvrđivanja svakog dinara ili evra jeste otkrivanje odgovornosti i motiva iza ovakvog poslovanja, budući da su i pojedina preduzeća, opštine i gradovi deponovali svoja sredstva u ovu banku. Vraćeni novac bi u tom slučaju ušao u stečajnu masu, mada ostaje pitanje kolika će ona biti i da li će svi deponenti moći u potpunosti da se namire.

Pitanja nadzora i odgovornosti regulatora

Povodom propadanja Alta banke postavlja se ključno pitanje: zašto Narodna banka Srbije nije ranije prepoznala i sprečila ovakav razvoj događaja, s obzirom na to da je bankarski sektor u javnosti godinama ocenjivan kao siguran i pod strogim nadzorom?

Vučković ocenjuje da je reč o važnoj temi koja zahteva detaljnu istragu.

"Narodna banka Srbije je prilično konzervativna, i naša regulacija bankarskog sektora je oštra. I stvarno je teško verovati da Narodna banka Srbije nije znala o čemu se radi", kaže Vučković.

Dodatnu sumnju izazivaju podaci da su pojedine opštine i gradovi bili stimulisani da svoja sredstva prebacuju u Alta banku, kao i nedopustivi načini iznošenja gotovine bez adekvatne kontrole, što zahteva da se nakon istrage i privođenja vlasnika u potpunosti utvrde sve činjenice.

Osvrt na nedavni problem sa isplatom penzija i gotovinom

U emisiji je inicirano pitanje isplate penzija preko Pošta Srbije i Banke Poštanske štedionice, jer su se pojavile kontradiktorne informacije da banka jeste prebacila novac, ali da u poštama novca nije bilo dovoljno.

Vučković je naveo da se slične situacije ne seća i da takve stvari ne bi smele da se dešavaju između dve državne institucije koje raspolažu sa dovoljno sredstava u budžetima.

"Ne bi smelo to da se dešava, jer suštinski problem ne postoji. Ovde je neki problem tehničke prirode, da iz ovog ili onog razloga tog novca nije bilo. Ne isključujem i da je postojala namera da se u javnost unese zebnja, nesigurnost. Nije smelo ovo da se desi“, izjavio je Vučković, dodajući da su problemi ubrzo uspešno rešeni.

Odluka Narodne banke Srbije o referentnoj kamatnoj stopi

Narodna banka Srbije korigovala je naviše referentnu kamatnu stopu kao standardni instrument monetarne politike u cilju suzbijanja inflacije. S obzirom na to da su cene u odnosu na isti period prethodne godine uvećane za 4,4 odsto, ovakav korak bio je očekivan.

Vučković ističe da građani koji imaju kredite u evrima, sa valutnom klauzulom ili sa fiksnom dinarskom kamatnom stopom neće biti pogođeni. Promene i blago povećanje opterećenja mogu očekivati isključivo korisnici dinarskih kredita sa promenljivom kamatnom stopom, pri čemu se uglavnom radi o manjim, potrošačkim pozajmicama.

Izazovi za novu vladu: Skriveni dugovi, zdravstvo i lokalne samouprave

Sa promenama u upravljačkim strukturama javnih i državnih preduzeća i formiranjem nove vlade, očekuje se prelazak na realne tržišne cene i otkrivanje eventualnih ranijih zloupotreba, poput fiktivno zaposlenih lica ili preplaćenih dobara i usluga.

Međutim, stručnjaci upozoravaju na potencijalne dubioze koje bi mogle isplivati na površinu – od dugovanja gradova za struju i gas, preko dugova Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) dobavljačima za lekove i materijale, do netransparentnog pokrivanja gubitaka javnih preduzeća iz tekuće budžetske rezerve. Preporuka je da nova vlada u budžetu obavezno predvidi rezervu za neočekivane troškove i "kosture iz ormara", umesto da se troši svaki dinar unapred.

Međunarodni odnosi, spoljna politika i balansiranje

Analizirajući međunarodne ekonomske tokove i ugovore, Vučković se osvrnuo na tradicionalno balansiranje srpske spoljne politike i ekonomske saradnje sa Evropskom unijom, Kinom, Rusijom i Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema njegovim rečima, takozvano "sedenje na četiri stolice" u praksi je često donosilo specifične aranžmane sa stranim investitorima (poput specifičnih uslova za radnike na gradilištima). Preporuka struke jeste da se u budućnosti, bez obzira na održavanje raznovrsnih spoljnopolitičkih odnosa, insistira na transparentnim tenderima, zdravoj konkurenciji i ekonomskoj isplativosti projekata.

Dileme oko projekta Ekspo

Pokrenutop je pitanje organizacije projekta Ekspo, o kojem u javnosti postoje suprotstavljeni stavovi – od hvaljenja potencijalnih ekonomskih efekata do oštrih kritika i sumnji u prevelike troškove.

Vučković, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "Jutro je“, ukazuje na dva preovlađujuća mišljenja u stručnoj javnosti:

- Prvo stanovište jeste da projekt treba nastaviti uz redukciju troškova i smanjenje nevažnih stavki, uz ocenu da koristi tek treba da uslede nakon početnih ulaganja.

- Drugo stanovište, koje zastupaju pojedini profesori, sugeriše da međunarodne obaveze u vezi sa ovim projektom nisu toliko krute i da bi eventualno otkazivanje uz namirenje štete zemljama učesnicama moglo da prođe bez velikih negativnih posledica.

Zaključak ekonomista je da javnost ubuduće zaslužuje znatno bolju, jasniju i transparentniju komunikaciju u vezi sa realizacijom svih kapitalnih projekata, poput Ekspa, Nacionalnog stadiona ili metroa, kako se građani ne bi polarizovali na osnovu političkih utisaka.