Ratari bez subvencija pred setvu – stručnjaci: Tehnička vlada nije opravdanje za neispunjene obaveze

Ni vremenske prilike ni odluka ministarstva da ne isplati drugu ratu subvencija za biljnu proizvodnju nisu išle na ruku ratarima ove jeseni. Ipak, većina njih uspela je nekako da poseje pšenicu.

"Subvencije bi nam mnogo značile da smo ih dobili pre setve. Veliki problem je đubrivo. Ove godine plaćali smo ga 76 dinara za kilogram, a prošle 62. Podsticaji su nama kao injekcija. Sa njima bismo, umesto 150 kilograma, mogli da kupimo i bacimo, recimo, 200 ili 250 kilograma. Onoliko koliko treba da bi se ostvario veći prinos. A kako ti da baciš 250 kila sa ovim cenama", pita Sorin Ardeljan, poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela.

Već četiri godine suša umanjuje prinose, zbog čega je situacija u poljoprivredi sve teža.

"Imputi su sve skuplji, a naši proizvodi koštaju ili isto kao pre 15 godina ili i manje. Uljana repica je posejana, ali je pitanje da li će opstati zbog vremena koje smo imali i koje imamo. Čini se da je 80 odsto površina za preoravanje, ali još se nadamo da će biti roda. Mada i tu nadu gubimo, kao što smo izgubili sve nade koje smo u prethodnim godinama imali da će biti bolje", dodaje on.

Subvencije imaju smisla samo ako se isplaćuju na vreme

Kako navodi, poljoprivrednici više od četvrt veka upozoravaju da nešto u poljoprivredi ne funkcioniše.

"Kad god nešto potenciramo da se reši, prebacuju nas od jednih do drugih. Ako je nešto dogovoreno i potpisano, onda to mora da se ispoštuje. Nije bitno ko je to dogovorio, a ko je postao novi ministar. Do sada je uvek bilo da kako koja vlada dođe, mi krećemo agrarnu politiku iz početka. A poljoprivreda ne može da se radi od danas do sutra", kaže Ardeljan.

Poljoprivrednici treba da se bave proizvodnjom hrane, a ne da razmišljaju o tome da li u budžetu ima para za podsticaje ili nema.

"Ako je negde propisano da će se dati poljoprivrednicima, znači da te pare moraju biti negde. Ako ih je neko potrošio na nešto deseto, treba da se utvrdi ko je to i zašto uradio. Ja sam poljoprivrednik i ne znam da li para u budžetu ima ili nema, ali ako ima za sve ostalo, kako su onda uvek problem naše subvencije", pita.

Ima li para u agrarnom budžetu?

Neki poljoprivrednici sumnjaju da subvencije nisu isplaćene na vreme, jer je agrarni budžet prazan.

"Da su oni pare imali, oni bi dali subvencije pre izbora. Ubeđen sam da novca u budžetu nema. Nema tu dobrog gazdovanja. Ne može neko ko nije gazda u svojoj kući da gazduje tuđom imovinom. I to nam se dešavalo godinama. Najlakše je obećati, ali kad to treba da se ispuni, nikog ne zanima", kaže Duško Kenđur, poljoprivrednik iz Čoke koji se bavi ratarstvom i povrtarstvom.

U poljoprivredi je situacija toliko loša, navodi, da su proizvođači prestali čak i da se žale.

"Mi više nemamo kome da se žalimo. Situacija u ratarstvu je gotovo bezizlazna. Ja ću se s povrtarskim kulturama nekako izvući, ali ratarstvo je na kolenima", objašnjava.

I on, kao i mnoge njegove kolege, nedoslednost u agrarnoj politici vidi kao veliki problem.

"Trebalo bi napraviti plan za narednih deset ili bar pet godina da mi znamo na šta sigurno možemo da računamo. Spram toga čovek može da isplanira i da vidi u čemu može da opstane kada je reč o proizvodnji. Ako je to sto evra, onda da se zna kog datuma tih sto evra leže i da te pare stvarno tada i dobijemo", navodi Kenđur.

Galetin: Vlada u tehničkom mandatu ne sme biti prepreka za ispunjavanje obaveza države

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin podseća da to što još nije isplaćen drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju nije prvi put da država ne ispunjava svoje obaveze u rokovima koje je sama predvidela, ali da tadašnje i sadašnje okolnosti nisu iste. Podseća da smo poslednjih 14 godina imali vlade iz iste političke opcije.

"Razlog koji sada ministar navodi, a to je da nema pun legitimitet, zbog toga što je ovo sada tehnička vlada, mislim da nije dobar izgovor. Ni u jednoj državi moderne demokratije, ne postoji sistem koji će napraviti pravni vakuum da država ne može da funkcioniše kada je vlada u tehničkom mandatu. To je i dalje vlada sa svojim punim ovlašćenjima i odgovornostima koje nosi najviše izvršno telo u državi. Ovo sada ima politički prizvuk, a što je najgore, to će osetiti naši poljoprivrednici, jer su sredstva koja su im obećana iz budžeta planirali u svojim finansijskim agendama", objašnjava Galetin.

Zbog loših prinosa poslednjih godina mnogi proizvođači su u problemima, pa je upitno i zanavljanje proizvodnje, a ne ulaganje u investicije.

"Ovo sada je utoliko više, jer izostaje i podrška države koja je obećena u vreme kada je trebalo da se sprovede. U genu našeg poljoprivrednog proizvođača je da on neće da ostavi zemlju u parlogu i neobrađenu, ali je pitanje koliko i na čemu sve mora da štedi", dodaje.

"Poljoprivrednici su izgubili poverenje u vlast"

Sve što je, uslovno rečeno, u ovom trenutku poljoprivrednicima zakinuto moralo bi da bude isplaćeno, jer je to obaveza države.

"Mi moramo da razlikujemo državu od vlasti. Vlasti se smenjuju, a sve obaveze koje ostaju posle vlasti su obaveze države. Problem je što je vlast odavno izgubila poverenje kod naših poljoprivrednika i proizvođači sada sa mnogo skepse primaju sve ono što država predloži i u sve sumnjaju. Nadam se da će nova vlast steći poverenje poljoprivrednih proizvođača i da će to biti u duhu zajedničkih interesa", kaže Galetin.

Prvi korak koji bi nova vlada i ministarstvo trebalo da učine jeste da se izvine poljoprivrednicima.

"Iako oni nisu krivi ni za šta što se dešavalo u poljoprivredi u poslednjih 15-20 godina, mislim da bi trebalo u ime države da se izvine poljoprivrednim proizvođačima što su umesto da rade na njivama, u štalama i oborima, morali da izlaze na ulice da bi dokazali i vladi i javnosti da su u problemu. Dakle, to je moralna i etička stvar koju bi trebalo da urade", objašnjava agroekonomski analitičar.

Stručnjaci pozdravljaju najave predstavnika buduće vlade da se rokovi za isplatu subvencija urede zakonom, a ne uredbama. Samo tako je moguće izgraditi sistem i rešiti probleme koji su se decenijama nagomilavali.