Glamočić o neisplaćenim subvencijama: Neka nova Vlada odlučuje; Stojanović: Ranije dogovoreno mora da se ispuni

Veći deo jesenje setve je završen, a poljoprivrednicima nije isplaćen drugi deo podsticaja za biljnu proizvodnju. Dok se čeka formiranje nove vlasti, poljoprivrednici se pitaju da li će dobiti ono što im po zakonu pripada.

Dekanka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Žaklina Stojanović ističe da proizvodnja hrane ne sme da zavisi od političkih promena i da su neophodna dugoročna sistemska rešenja.

"Ovde se radi o strateškoj grani privrede. Govorimo o proizvodnji hrane koja podjednako pogađa i proizvođače i potrošače, dakle kompletno stanovništvo Srbije. Nema prostora da se politika koja se bavi ovako važnom delatnošću definiše od mandata do mandata", istakla je Stojanovićeva.

Naglašava da je neophodno dugoročno postaviti dobre sistemske osnove za razvoj proizvodnje i distribucije hrane u Srbiji.

Komentarišući stav ministra u tehničkom mandatu, Stojanovićeva ističe da je reč o obavezama koje su već ranije dogovorene.

"Ovde se radi o jednoj meri koja je već dogovorena. U 2023. godini je precizirano da će krajem oktobra uslediti isplata koja je vezana za sertifikovano seme. Rečeno je da to treba da bude do 17.000 dinara po hektaru i da je to nešto što svakako pripada poljoprivrednim gazdinstvima", navela je Stojanovićeva.

Podseća da je jesenja setva ove godine kasnila zbog suše i visokih temperatura, zbog čega je pitanje isplate podsticaja posebno važno.

"Što se mene tiče, potrebno je strogo poštovanje zakona, pravila i propisa. Ovde se govori o izvršavanju obaveza koje su već precizirane do 17.000 dinara. Vlada, iako je u tehničkom mandatu, treba da izvrši sve obaveze koje je prethodno preuzela i definisala odgovarajućim zakonskim i podzakonskim rešenjima", naglasila je dekanka Ekonomskog fakulteta.

Poništene subvencije u Beogradu – proizvođači već ušli u investicije

Govoreći o odluci Grada Beograda da poništi prethodno odobrene subvencije poljoprivrednicima, Stojanovićeva podseća da lokalne samouprave i pokrajina mogu da donose posebne mere za razvoj poljoprivrede i ruralne ekonomije, u skladu sa zakonom i uz saglasnost resornog ministarstva.

Navodi da je konkurs u Beogradu raspisan u julu, a da su poljoprivredni proizvođači mogli da se prijave do 15. jula.

"Radi se o ozbiljnim investicijama, posebno onim koje su vezane za kupovinu priključnih mašina ili traktora. To se meri desetinama hiljada evra. To su ogromna ulaganja. Objavljena je lista, a ako je objavljena lista, vi ste dali signal da se uđe u kupovinu", objasnila je Stojanovićeva.

Ističe da su poljoprivrednici računali na povraćaj i do 80 odsto uloženih sredstava.

Na pitanje da li će se rešavanje problema odložiti do formiranja nove gradske vlasti ili će poljoprivrednici morati da potraže zaštitu pred sudom, Stojanovićeva odgovara da rešenje mora biti pronađeno.

"Do razrešenja sigurno mora doći. Sve obaveze koje su zakonom propisane i preuzete moraju biti ispunjene", poručila je Stojanovićeva.

O studentskom planu: Poljoprivredno zemljište je strateški resurs

Osvrćući se na poljoprivredni program Studentske liste, Stojanovićeva je ocenila da su predložene mere za zaštitu poljoprivrednog zemljišta uporedive sa rešenjima koja već postoje u drugim državama.

Program, između ostalog, predviđa moratorijum na prenamenu poljoprivrednog zemljišta i zaštitu od prodaje strancima.

"To su rešenja koja postoje i u drugim zemljama. Kupovina zemljišta može biti ograničena na državljane određene zemlje, a postoje i rešenja koja podrazumevaju da kupac mora da boravi u toj zemlji određeni broj godina", navela je Stojanovićeva.

Na pitanje da li bi takve mere poslale lošu poruku stranim investitorima, odgovara odrično.

"Ovde se radi o zaštiti nacionalnih interesa i resursa koji pripadaju ovoj zemlji. Mi treba da koristimo zemljište na najbolji mogući način, koji odgovara strateškoj prehrambenoj sigurnosti Srbije. Mislim da imamo dovoljno kapaciteta da to i uradimo", rekla je Stojanovićeva.

Javna skladišta – problem nije u propisima, već u njihovoj primeni

Komentarišući predloženo ponovno uvođenje sistema javnih skladišta, Stojanovićeva ističe da su određena sistemska rešenja postojala i ranije, ali da je problem bio u njihovoj primeni.

"Puno puta je već rečeno da postoje dobra sistemska rešenja. Ono što je problem u našoj praksi jeste kako se ta sistemska rešenja sprovode. Jedan od mehanizama koji je zakazao bio je vezan za kontrolu javnih skladištara", ukazala je Stojanovićeva.

Podseća da je i sama učestvovala u definisanju sistema skladišnica kao instrumenta zaštite cena poljoprivrednih proizvoda, još od 2005. godine, tokom rada na propisima o robnim berzama i skladištenju poljoprivrednih proizvoda.

Naglašava da je neophodno strogo poštovanje zakonom definisanih pravila i procedura, ali i dodatna obuka učesnika u sistemu kako bi predviđeni mehanizmi mogli u potpunosti da se primenjuju.

Kakav treba da bude novi ministar poljoprivrede

Govoreći o tome ko bi trebalo da vodi Ministarstvo poljoprivrede u novoj Vladi, Stojanovićeva je istakla da je najvažnije da to bude osoba koja dobro poznaje sektor i ima potrebno iskustvo.

"Potrebno je da tu poziciju zauzme neko ko zaista ima dovoljno iskustva i znanja vezanog za poljoprivredni sektor. Ja sam sigurna da će to biti neko ko zna da zna, jer u znanju je moć. Neko ko će štititi interese poljoprivrednika, ali i svih stanovnika ove zemlje, jer smo svi zainteresovani da dobijemo hranu prihvatljivog kvaliteta i po prihvatljivoj ceni", rekla je Stojanovićeva.

Kada je reč o kadrovskim promenama u ministarstvu, smatra da treba zadržati ljude koji su dobro obavljali svoj posao, a da je na novom ministru da izabere saradnike.