Ulazak u grejnu sezonu; Marković za RTS: Nestašice struje neće biti, ali će uvoz biti skup

Naftne berze na početku sedmice u blagom padu. Barel nafte tipa "brent" na zatvaranju berzi u petak koštao je 117 dolara, a jutros se kreće oko 115 dolara. Ostala su još četiri dana do isteka američke licence koja NIS-u omogućava nesmetano poslovanje. Kompanija je podnela novi zahtev za produženje. 

Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je u Jutarnjem programu RTS-a da očekuje novo produženje američke licence koja omogućava poslovanje Naftne industrije Srbije, iako odluka Vašingtona još nije stigla.

Licenca ističe 30. oktobra, a NIS je podneo novi zahtev za njeno produženje.

Marković smatra da razlog za optimizam predstavljaju razgovori američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina, kao i najnoviji dogovor o isporukama ruskog dizela Sjedinjenim Američkim Državama.

"Ja očekujem da će i sada dobiti ovo produženje", kaže Marković, dodajući da bi nastavak dijaloga Vašingtona i Moskve mogao povoljno da utiče i na rešavanje pitanja NIS-a.

Šta ako licenca ne bude produžena

Govoreći o mogućim posledicama nepovoljne odluke OFAK-a, Marković objašnjava da bi Rafinerija nafte u Pančevu najpre koristila postojeće rezerve sirove nafte.

Kada bi te količine bile iscrpljene, usledilo bi obustavljanje rafinerijskih kapaciteta, dok bi se snabdevanje tržišta nastavilo korišćenjem rezervi gotovih derivata i uvozom.

"I te sve rezerve mogu da obezbede neko nesmetano snabdevanje dva-tri meseca sigurno", ističe Marković.

Upozorava da bi, ukoliko se problem ne reši ni posle tog perioda, moglo da dođe do nestašica zbog prestanka domaće prerade nafte.

Ipak, smatra da bi država u međuvremenu morala da preduzme dodatne mere kako bi sprečila takav scenario. Naglašava da ne očekuje da će Srbija doći u situaciju dugotrajnog prekida snabdevanja. 

Pregovori MOL-a i ruskih vlasnika NIS-a

Marković očekuje da bi produženje licence moglo da omogući nastavak pregovora o vlasničkoj strukturi NIS-a.

Podseća da su prethodnih nedelja stizale informacije o razgovorima mađarskog MOL-a i ruskih akcionara NIS-a, "Gaspromnjefta" i "Gasproma".

Prema njegovim rečima, na konferenciji održanoj 22. septembra u Budimpešti jedan od zvaničnika govorio je o tome da su pregovori praktično završeni, ali da su za realizaciju eventualnog dogovora potrebna odobrenja nadležnih institucija, uključujući antimonopolske organe i OFAK.

"OFAK ipak to mora da preseče", naglašava Marković. Ukazuje da ostaje otvoreno pitanje da li će licenca biti produžena za još mesec dana ili na duži period.

Smatra i da bi dalji tok pregovora mogao da zavisi od odnosa Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Prema njegovoj oceni, ruska strana nije bila zainteresovana za prodaju NIS-a, već je na razmatranje takve mogućnosti uticao pritisak sankcija.

Ukoliko se odnosi Vašingtona i Moskve budu poboljšavali, Marković očekuje povoljnije okolnosti za produženje licence. U suprotnom, ne isključuje mogućnost ponovnog zaoštravanja pitanja sankcija.

Ruski dizel stiže u Ameriku, ali cene ostaju visoke

Govoreći o svetskom tržištu nafte, Marković navodi da su se cene posle snažnog rasta stabilizovale na novom, znatno višem nivou.

Nafta tipa brent pred vikend je dostigla gotovo 117 dolara po barelu, dok se jutros kretala oko 115 dolara.

Marković podseća da su cene ranije bile oko 60 dolara po barelu, što pokazuje koliko su se tržišne okolnosti promenile.

"Čak i vaše kolege novinari se šale: 'Došli smo u period nove nenormalnosti'", navodi Marković. Objašnjava da će dalje kretanje cena zavisiti pre svega od odnosa ponude i potražnje, ali i razvoja situacije na Bliskom istoku.

Ukoliko dođe do nove eskalacije sukoba i smanjenja isporuka nafte, cene bi mogle ponovo da rastu. Sa druge strane, normalizacija snabdevanja mogla bi da omogući postepeno pojeftinjenje.

Govoreći o dogovoru Donalda Trampa i Vladimira Putina o isporukama ruskog dizela američkom tržištu, Marković ocenjuje da bi te količine prvenstveno mogle da doprinesu smirivanju tržišta.

Ipak, naglašava da nije izvesno da će dovesti i do osetnijeg pada cena.

Struje će biti dovoljno, ali će uvoz biti skup

Govoreći o spremnosti Srbije za predstojeću zimsku sezonu, Marković ističe da je sušni period u drugoj polovini godine negativno uticao na proizvodnju električne energije u hidroelektranama, ne samo u Srbiji već i u regionu.

Navodi da su predstavnici Elektroprivrede Srbije nedavno saopštili da su remonti završeni i da je sistem u tom pogledu spreman za zimu.

Ipak, zbog smanjene proizvodnje u hidrosektoru, Srbija trenutno mora da uvozi značajne količine struje.

"U oktobru je preko 25 odsto električne energije namenjene potrošnji došlo iz uvoza", naveo je Marković. Objašnjava da je to pre svega finansijski problem, jer su cene električne energije na evropskim berzama visoke.

Dodatni pritisak na cene predstavlja i skup prirodni gas, koji se koristi za proizvodnju struje u elektranama koje pokrivaju periode najveće potrošnje.

Marković ukazuje na značaj reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, koja omogućava racionalnije korišćenje električne energije.