Grejanje na pelet ili na drva – šta se više isplati i šta sve treba uzeti u obzir prilikom izbora ogreva

Profesor Glavonjić je, gostujući Prvog programa Radio Beograda „Jutro je“, naveo da su naša domaćinstva tradicionalno opredeljena na ogrevno drvo. Prema istraživanju iz 2023. godine, 49 odsto svih domaćinstava u Srbiji koristi neku vrstu drvnih goriva, od čega najviše ogrevno drvo. 

"Praktično, to je negde oko 1.050.000 domaćinstava koja koriste ogrevno drvo, i negde sad već blizu 200.000 domaćinstava koja koriste drvni pelet“, ukazuje profesor Glavonjić.

Kriterijumi koje građani najčešće razmatraju obuhvataju cene ložnih uređaja, kao i cene i benefite koje dobijaju sa odabranim energentom.

U Srbiji postoje domaći proizvođači ložnih uređaja u velikom cenovnom rasponu, pri čemu su domaćinstva tradicionalno opredeljena za šporete i korišćenje ogrevnog drveta.

Tokom poslednje decenije, u porastu je kupovina uređaja na pelet, čemu su doprinele i mere i podsticaji Vlade Republike Srbije za kupovinu visokoefikasnih ložnih uređaja.

Finansijska računica: Troškovi tokom sezone

Kada se uporede troškovi tokom jedne sezone, ogrevno drvo je cenovno konkurentnije peletu. Niže cene se beleže i po jedinici mere po kojoj se prodaje drvo, kao i po troškovima grejanja po jedinici stambenog prostora.

"Ukoliko jedno domaćinstvo koristi ogrevno drvo sa nekih desetak prostornih metara drveta koje potroši za grejnu sezonu, njegovi troškovi su negde između 80.000 i 100.000 dinara, u zavisnosti od toga u kom delu zemlje živi. A ako se koristi drvni pelet, onda su tu troškovi negde po ovim cenama u ovom momentu oko 160.000 do 180.000 dinara, opet u zavisnosti od regiona u kome živi i cene po kojima može da nabavi drvni pelet", objašnjava Glavonjić.

Kvalitet i kontrola peleta u Srbiji

Profesor podseća da je u Srbiji od 19. septembra prošle godine na snazi tehnički propis o kontroli kvaliteta drvnih goriva, prema kojem je dozvoljeno proizvoditi i plasirati na tržište isključivo pelet A1 i A2 klase kvaliteta.

"Njihova međusobna razlika nije toliko u toj toplotnoj moći, već najveća razlika je zapravo u sadržaju pepela koji se dobija prilikom sagorevanja drvnog peleta. Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja je sistemski rešila pitanje kontrole kvaliteta drvnog peleta, i to jako puno znači za same potrošače, jer će sada imati mogućnost da budu sigurni da za novac koji su platili dobiju i odgovarajući kvalitet", ističe Glavonjić.

Razlika u ceni između A1 i A2 klase kreće se od 3.000 do 4.000 dinara po toni. Trenutno se pelet A2 klase kreće između 42.000 i 45.000 dinara, dok je pelet A1 klase između 45.000 i 48.000 dinara na najvećem broju stovarišta i maloprodajnih objekata u zemlji.

Komfor i energetska efikasnost

Izbor između peleta i drveta umnogome zavisi i od karakteristika samog objekta i raspoloživog vremena stanara.

"Ukoliko je prostor, odnosno objekat, dobro izolovan, termički izolovan, ima nove prozore, termostakla i druge karakteristike energetske efikasnosti, svakako da je drvni pelet komfornije gorivo. Zbog toga što su ložni uređaji koji se koriste za sagorevanje drvnog peleta visokog nivoa automatizovanosti, tako da jednostavno, jako malo vremena je potrebno ulagati u čišćenje i održavanje tih uređaja, za razliku od ogrevnog drveta", navodi profesor.

Dok se čišćenje pepela kod uređaja na pelet obavlja jednom nedeljno, kod uređaja na drva to je obaveza koja se obavlja svakog dana.

Snabdevanje i saveti za domaćinstva

Prilikom donošenja odluke, vlasnici kuća i stanova moraju da uzmu u obzir dostupnost energenta i stabilnost snabdevanja, pogotovo u špicevima sezone.

"Najvažnija stvar u ovom trenutku je dostupnost peleta i njegova cena, ako govorimo o peletu. U Srbiji, kao što sam rekao, trenutno preko 200.000 domaćinstava koristi drvni pelet i povremeno se javljaju problemi sa snabdevanjem drvnim peletom, pogotovo u špicevima sezone", upozorava Glavonjić i dodaje da su se problemi javljali u drugoj polovini oktobra, novembru i decembru kada su potrošači sa struje prelazili na pelet.

Kao zaključak i preporuku za građane, profesor naglašava važnost dugoročnog planiranja i posedovanja rešenja za nepredviđene okolnosti.

"U svakom slučaju, ja mislim da ono je naše staro srpsko dobro pravilo: uvek je potrebno imati rezervni plan ili rezervnu varijantu ili rezervno gorivo, u ovom slučaju neizbežno“, poručio je profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić.